Novi Antej

Оборени Дурбини

Почињу се и у нашој земљи потсецати крила школованим људима. т. зв. интелигенцији. Велике разлике има од времена када су, под кнезом Александром и Михаилом, чиновници у мундирима терали народ као „стоку без репа“, по речима кнеза Милоша. „Бирократија“ је од тога времена претрпела неколико јаких удараца. Најпре од радикала у опозицији, затим од радикала на влади.

У крајевима ван Србије, интелигенцнја је до скоро уживала врло велнки углед. Аустрија је била једна моћна бирократска машина. Радић је по њој почео да лупа још за време Аустрије, али се на њу окомио тек после рата, у новој држави. Он Је „преко“ радно посао некадашњих радикала.

Најзад, удружени радикали и радићевци лупили су снажно по бирократији, кад су 1925 године озаконили да је за стицање права на пензију потребно не више 10 него 15 година. И то није први ни последњи удар. Чиновнички закон од 1923 стегао је чиновнике у тешке кврге и осудио млађе и поштене на гладовање. Сутра Ре доћи нове мере: одузеће чиновницима реквириране станове, укинуРе додатке на скупоћу, отежаРе ако не уклонити корупцију, псто и друге повластице.

Је ли то само пркос једне странке да ставља под нож све што неће да јој робује и савија све слободне п образоване главе? Несумњиво је да радикали никад нису имали великог поштовања према култури и интелигенцнји. Раднћ још мање.

Али у томе понижавању школованнх људи има и нечега другог, што лежн ван воље политичких странака. Ма како то чудновато изгледало, иителигвнција губи од свога угледа у једној земљи у колико та земља напредује у економском и кул-

28

НОВИ АНТНЈ