Novi Antej

Господин се стиди рада.

Дошао одозго или одоздо, господин се осећа као нешто више, над свима који раде, који су пршнуђени да раде, нарочито над онима што морају да раде за другога. Он негује у својој души достојанство белих руку и благодат нерада и уживања. Неће да узвије рукаве и да запне. Ако ради, воли послове мисте и угледне. Комотан је; више воли домаће папуче него притегнуте опанке.

Господин може бити демократ, социјалист, комунист. Ништа не мари. Он је опет сисавац туђег рада. Он може бити хришћанин, па ипак јести хлеб у зноју туђег лица. Он се може борити за права потлачених, а ипак сматрати за природно своје господство. Он је гладак и мазан, уљудан и важан. Не жури никад, јер је његова вечност. Не штеди, јер је његов свет. Не боји се за будућност, јер сви џепови су му отворени. Никад не прима поклоне: то га вређа. Радо узима зајам: тако је увек на води.

Друкчија је душа умног радника. Није господин онај који се не стиди рада и напора. Поштује рад других, и цени туђу муку. Цени и поштује, али не из далека, као што чини господин. Он у туђем труду учествује непосредно: готов' је увек да одмах ступи као смена.

Ако је био сељак, он се не стиди свога сталежа, а усавршава се, чита, пише. Прелази једну за другом степенице у храму Рада. Пење се у величанству стварања. Ако је био физички раднпк. поноси се тиме, н готов је да то опет буде. Радо се враћа телесном послу, као сну из младости. Ако је из занатлнске куће, воли тај свет, и са љубављу одржава везе са људима од српа, игле и чекића. Ако је из господске куће, пре се извињава него што се поноси. Он не каже: „И ја сам се мучио, и мене су тукли". Он каже: „Мени је било лакше“.

32

НОВИ АНТЕЈ