Novi Antej

које се данашњој омладини не могу уписати у грех: кафанчине и романчине. И једна стародревна и славна установа више не постоји: вечити сгиуденги.

Је ли потребно да објаснимо? Би*ће лепше да ништа више не кажемо. Ове трн страшне речи довољно саме говоре. Омладина шета, корзо је пун: али зато у каванама нема младића. Омладина се бави спортом, и дели се по клубовима: зар то није разумљиво после рата? Како би изгледала да се не бави спортом, него да савија кичму над књигама, или над картама? Омладина се облачи по моди; хвала Богу! Зар ђак и студент и млад радник мора да значи одрпанко, дроња и мангуп? Младићн н девојке су другови и другарице: у срећан час! Зар су боље жене биле оне предратне гуске што су држале као у воску да децу доноси рода? Књижевна романтика ишла је упоредо са онанијом: ми волимо да верујемо да је тога данас мање.

Студенти су често боље обучени од професора, то јетачно, мада знам пуно њих који су бедни. Али зато више од пола студената данас раде. Хоће лепо да се обуку и добро да једу, али раде. Као и младе сељанке: никад више нису радиле. То ће вам рећп сваки сељак. Хоћу да скандализдграм старце; онај студент што је предузео са друговима да продаје млеко и тестерише дрва по Београду, да држи гардеробу и разноси кифле и новине, тај студент плаћао је једно време собу 800 динара, јер не може да живи без купатила. У толико горе за Бору Станковића, који је лумповао са студентима и за университетског професора Гигу Гершића, који је за испитним столом распознавао своје партнере са коцкарског стола!...

Нешто ново се дешава. Умире романтизам. Умро је већ. Ишчезавају сви његови реквизити; задимљена кафаница, са прљавим столовима и још прљавијим картама, газдарица или газдаричина

39

ПРИБИРАЊЕ