Novi Antej

после 50 година, и кад је рекао: данас дечак од 13 година зна више математике од Питагоре! И то је био старац, али старац велики, широк и пун разумевања за прогрес. Јер ту се ради о заслугама и вредности ове или оне генерације. Ради се о нужном напредовању човечанства, о прогресу. Они које време гази неће да признају, то је све.

Две ствари објашњавају зашто се омладина мање интересује за јавне послове. Остварен је наиионални идеал, којим се одушевљавала предратна поколења. Данашња омладина не може да се загрева за оно што је остварено, и што у осталом није дало очаравајуће резултате. Друго: политика као таква оманула је. Траже се данас нови путеви. Не речи, не фразе, не пароле, већ; рад, практичан рад у масама и са њима, нарочито рад на селу и са сељацима. Никад се младићи који уче нису више оружали знањем. Још један податак; данас студенти дају семинарске радове и светосавске темате онакве какве су некад докторске дисертације давали њихови старији. Зато ваљда они са пркосом бацају у лице завидљивим старцима; „Тако ми, шими генерација!“

Погледајмо ствар с друге стране. Може бити да је одиста после рата прешао преко омладине један талас лежерности, датако кажем, талас површног схватања живота и жеље за забавама, али је то посве разумљиво, кад се зна, колико су лишавања и колико мука издржали ти млади људи у најкритичнијем добу живота (као деца и као младњћи) и кад се зна, да су због рата и ратних прилика били удаљени и препуштени сами себи, ако не и улици или случајном надзору. Међутим, велико ратно искуство и тешкоће послератног времена нису могли да прођу без дубоког трага на душама бмладине и да не изазову једно потпуно ново на-

41

ПРИБИРАЊЕ