Novi Antej
шизам, који се развијао тако рећи пред њиховим очилча за последњих 10 година, опет без обзнра на то, да ли се слажу са његовом нацнонално-шовинистичком идеологијом.
Уосталом, ја сам из личног искуства са академском омладином стекао много повољније мишљење него и што се обично о њој има. Годинама ве;ћ, пратим њен рад преко године и на испитима, и могу реГи да сам врло задовољан резултатима које она показује.
Данашњи студент схвата време проведено на Свеучилишту некао некадање (СоШеоуе) „Гећгјаћге“, него као одређен задатак: за њега студије нису неограничено дуге, него је то за њ одређена мисија , посао , рад. Тако се може и протумачити, што је ишчезла традиционална и некима симпатична појава вечног студента. Данашњи студент долази у школу као што наш емигрант иде у Америку. с циљем да пређе на један конкретан посао, на изграђивање свог животног задатка. Зато се студије схватају практично, и свршавају се релативно брзо, обично за четири, највише за пет година.
Много се изменио и спољни изгле-д студената. Они су чисти, обријани према пређашњим рутавим, брадатим студентима, с излизаним широким шеширима. Они су лепо обучени, спортсмени, лаки људи. Да ли то значи, да су богатији? Не! Више него пре рата, данас сешколује сирогТтња: сељачки и раднички синови. И ако данашњи студент борављење на Универзи схвата озбиљно, пословно, ипак не схвата га само тако.. Он се обимно бави још и таквим занимањем, које му помаже да се издржава. Врло велики број наших студената раде да би се издржавали, често пута раде обичне физичке послове, по угледу на познате америчке и немачке студенте-раднике.
Је ли онда чудновато, што су студентови идеали реални и сасвим конкретни, како у лич-
43
ПРИВИРАЊЕ