Novi Antej

да нзвестан део пута прескочимо, да нешто измајсторишемо. Француски и дански, швајцарски п холандиски сељади, па и чески и словеначки, у новинама најрадије читају берзанске извештаје и цене. Наши сељаци, нарочито у оскудним крајевима, и они којп су без земље или без зараде, - страсно прате светске догађаје. Ево каква ми питања поставља у свом писму један млад човек из српског сремског села:

„Како Ее се свршити сукоб између Јапана и Кине“?

„Зашто су Бријан и Лавал ишли у Берлин?“ „Хоће ли успети конференција за разоружиње?“ ~Да ли ће ускоро избити рат?“ „Шта се сад дешава у Русији?“ „Зашто је шеф америчког генералштаба Мак

Артур долазио у Београд?" „На којој висини 4те се зауставити енглеска фунта, и хоКе ли динар падати?“ Очигледно: болесник који нема наде мисли о другом свету; несрећан човек машта о царству снова; очајник тражи светлу тачку на ма којој страни хоризонта. Чека догафај са стране, јер не верује у нашу снагу. Нада се нечем натприродном, јер га је обичан живот преварио. Жели чудо, јер се боји стварности. Тако је код младих народа, па је тако и код младих људи. И наша омладина се томе не може отети. Све младе, хоЕу реЕи неразвијене, средине, па и ми, морају проЕи кроз ту фазу идејног заноса и херојских подухвата. Нарочито је такво стање духова разумљиво данас, кад, се у читавом свету љуљају установе и ломе схватања, и кад се траже нови путеви.

Природно је, дакле, што тежимо великом и што хоЕемо да идемо крупним корацима, па и скоковима. Добро је што смо идеалисти, и што

49

ПРИБИРАЊЕ

Драгољуб Јовановић