Novi Antej

које духове? Не оне који су гладни, већ оне што спустише свој ниво живота: од праве свиле пређоше на вештачку. Сељак и радник, међутим, под ударцима кризе, не постају бунтовни и борбени, већ се анимализују: као животиње у очајању, боре се да очувају голи живот.

Питање је врло значајно, и далеко сам од помисли да сам га решио кад кажем: „слобода је од хлеба слађа“ или пак кад обрнем: „нема елободе без хлеба“. Не знам, одиста. У затвору, свп се кураже и хвале како лако подносе тамновање, али сваки зна у пола ноћи да вам каже колико му тачно 'година, месеца и дана остаје да издржи. И још нешто: данас, кад влада толика незапосленост и када је, с друге стране, тако лако заслужити затвор, колико сте људи видели да себи створе кривицу политичку, молим, часну! и да драговољно оду у затвор, и зараде кило хлеба сваког дана?! МОжда знају да се плаћа -—■ бар за политичке кривце ■девет динара дневно. Али има људи који то не знају, па ипак им не пада на памет да потраже склоништа у Главњачи, или у каквом другом сличном пансионату.

Криза апммализује човека, претвара га у животињу. Добро, али шта Кете реКи за тицу коју храните у кавезу и која увек одлети чим се врата отворе, па макар напољу све покрило снежно платно? Додуше, може се десити, сигурно Ке се десити, да иста тица поново облеће око куКе из које је побегла. Зар се не дешава редовно да мува дОлази на лепак и ако је он посут лешевима њених другарица, и ако се малочас једва испетљала из лепљиве лшсе? Риба се боји удице, па ипак наилази на 'њу кад је гладна. Најзад, зашто животиње падају у клопку лакше зими него лети?...

Тешко питање, сложено и замршено, као живот сам. Сваки пример као да налаже супротан одговор. Хлеб или слобода? Слобода или хлеб? Питајте себе.

58

НОВИ АНТЕЈ