Novi Antej

Да се разумемо. Поштење и стрпљење, то није млака вода или лимунада. То је: права линија, сигуран корак и чврста рука. Нека упамте сви који су неморални и нервозни: ако смо поштени, ми нисмо назарени! Ми ид р мо смело напред, јер познајемо свој задатак и своју улогу.

Стража на Броду

„Болесни требају лекара, не здрави!“ Тако је одговорио Учитељ онима који му замераху што залази у куће богатих људи, цариника, књижевника и фарисеја. И добро им је одговорио. Али, јесте ли се запитали кад год, зашто прави болесници ретко сами траже лекара, већ најчешће умиру без лека, или се лекара сете тек кад је већ касно, или бар чекају да га неко други пошаље, и да он њима иде на ноге?

Тако је за многе недаТе, не само за болести тела. Не вичу највнше они који најгоре пате. Не буне се први онн којима је најтеже. Не отимају се угрожени. Не јаучу рањени. У сваком случају, никад никад не почињу борбу за поправку једног зла они који су најболнији, најбеднији, најслабији. Погледајте, у историји, покрете за ослобофење било једног сталежа, или једне класе, једне нације или ма какве скупине људске. Борбу за промену, за реформу, за еманципацију, почињали су не они који су били директно погођени тешким стањем, који су били непосредно заинтересовани, веТ људи који су стојали бар за један степен изнад ових. Тек касније, ■много времена после, кад је борба почела да добија сасвим озбиљан карактер, улазили су у бојне редове и прави ратници: сећали су се прави болесници да траже лекара, да слушају његове савете и да бивају сами лекари своје бољке.

72

НОВИ АНТЕЈ