Novi Pazar

10

нишама у упутрзшњости, каменим праговима са жљебовнма итд. Оне су до детали међу собом слнчне да би ее могло рсћн да су „тнпичне“ и читав њихов склон прислонен уз падину Оцева чини смиииьену урбаннстнчку целину допуњену поплочаном пијацетом са бунаром. Датнрање овнх зграда чини поссбну потешкоћу и трсбало би нм посветнти стулију. Наводим две аналогије: тзв. палата и коњушннца из Крушсвца које припалају истом типу и потичу из доба кнеза Лазара. Поставља се питање намеке ових кућа. У призсмљу није нађсно трагова пећи или опьишта док код јелне, на којој je сачуван горњи спрат, био je камни са псћњацима. Неки ястал>и у просторијама доњег спрата, као нише са вратницама и посгаменти за дрвеие тезге наволе на мисао ла je доњи спрат служио као ралионнца или пролавница а горн.и спрат за становање. Да се у тнм куЬама трговало знамо из података из Дубровника, као на пример да je Ралич Црнојевнћ из Трговишта хомо домини деспоти 1451-1452. године куповао текстнлну робу у Дубровнику. 9) Турци су заузели Трговиште 1459. године за владе Мехмеда 11, и одмах поставили субашу а 1461. године каднју. Становништао се нијс изменило, остало je хришћанско, о чему сведоче бројии налази саињских костију. Већ првнх година турског освајања почела je ииркулаиија турског новиа што се вили по налазу je дне акче Мехмеда II (1450-1480). Када je шезяссетнх година XV века, чувени турски војсковођа Гаэн Иса-бег Исхаковић основао Нови Пазар Јени Базар, за разлику од Трговишта Ески Базар - Трговиште није опустело. Дубровчани су и лаље имали своју колонију на чнјем челу je напр. 1461. године био Францус де Горра. Важност положаја на раскршћу путева - босанског преко Пештсра и дубровачког преко Тутина - а и облнжњем руднику гаожђа на Глухаанпи, кога су Турин заузели још 1396. године, омогућнли су проспернтет и старог и новог насе.ъа. Трговиште током XV] века малаксава материјално а и културно. О томе сведочи једна књига - Палеја или Пчела - писана на хартији друге половине XV века која има следећи залне: „Сина књига Матсю При(6) медика бь Трьговищи иже в9 Расе под крнлом светие Троице зовом Сопокюни. Сие пнсахь бь Абlто зрг(ls9s) мђнца априла 2 льиь“. Интерссантан je салржај овог зборннка. Ту се порсд алокрифних текстова, популарно препркчане из Старог Завета, налазе и мудре изреке мулрих тьуди, старозаветних пророка али и „мудрих Јелина“ (Аристотеля, Филана, Сократа, Платона и др.). све у смислу оног познавања антике које се неговало на двору деспота Стевана и које избија у делу Константина Фнлоэофа. Дакле у јсдној од камских кућа на Пазаришту. крајем XVI века читале су се нэреке грчких филозофа, неравно у једној хрншћанско-православној транспозицији. Да je она кн>ига била много читана сведочи jcдан лругн за пне из 1682. године у коме се каже да je књигу повезао ђак Веселии из суседног села Себечева. Докпе су куће на Пазаришту биле у употреби може се одреднти на основу налаза 7 комала аустријског новца од којих je најстарији из 1533. године а најмлађн из 1591. године. Ако ове нумизматичке податке повежемо са историјом горе помснуте књиге, која je 1595. године била на Трговишту а 1682. године у селу Себечеву, вероватно je да je током прве половине XVII века дошло до економског опадања Трговишта. мала оно није потпуно замрло. Наше излаган.с смо започелн са Гиљфсрдингом. а можемо и са њим да завршнмо. Када je он око 1850. голкне посетио Сопоћане он je у Русију однео Сопоћански поменнк. У том поменнку налази ее јелаи эапис који говори о дефи-