Novi Pazar

После 1470. године у Новопазарсюм тј. вилајету десиле су се промене у административном погледу. Јављају се шве нахије којс су настале издвајањем из већ постојећих нахија: Ржане и Дмитровииа из нахије Звечан, нахија Нови Пазар из Нахије Рас, а формиране су и шве - Радохна, Остатија и Бобаљ. 511 Нахије Сјеница, Моравица и Барче из Новопазарског и Радохна, Остатија и Бобаљ из Брвеничког кадилука издвојене су крајем 16. века и од њих je формиран кадилук Стари Влах. Зна се да овај кадилук није формиран пре 1572. године. Главно седиште му je било у Сјеници, где се налазио и кадија, а у 18. веку кадија je имао свог шмоћника (наиба) у Новој Вароши. 51 На другој страни, након заузимањатериторије средњовековне Босне, Турци су у јулу 1465. године предузели шву офанзиву против Херцеговине и њихова војска je под вођством Иса-бега Исхашвића стигла до Дубровника. Поседи херцега Стјепана и његових синова су до 1470. године претворени у ј едай вилајет, који je прикључен Босансюм санџаку. Непосредно после тих освајања извршена je реорганизации управе и образован посебан, Херцеговачки санџак са седиштем у Фочи. Територија овог санџака била je шдељена на три мања вилајета: Дрину, Благај и Милешево или Пријешље, који су у исто време представљали и кадилуке. Вилајет и кадилук Милешево, касније Пријешље, први пут се шмиње у шпису из 1477. године. Милешевац je био j едай од три главна града на истоку Херцеговине кој исуj ош у лето 1465. године пали под турску власт. 52 Међутим, без обзира на ту чињеницу, овај кадилук je вероватш основан 1470. године, На тлу данашње Црне Горе формирана су још два кадилука: Благајски и Дрински са нахијама Соко и Кукањ. Седиште нахије Кукањ налазило се у Пљевљима, да би током неких промена у унутрашњој организацией Кукањ припао Милешевско-пријешљском кадилуку, док je Соко остао у Дринском, који je сада обухватао и нахије ранијег Благајског кадилука. Милешевскопријепољском кадилуку припадале су нахије: Будимље, Љубовић (Полимље), Матаруге, Подблатје и Кричак. 53 Први шпис Херцеговачког санџака Турци су завршили 1477. године, а 1482. године судско и административно седиште померено je из Милешева у Пријешље. Пријешљски кадилук се први пут помшье у шпису из 1519. године, у коме се каже да „нахија Милешево припада кадилуку Пријешље". Централну облает овог вилајета представљало je херцеговачко Полимље, које се у турским говорима шмиње као шира облает. Вилајет и кадилук Милешево заузимао je у најраније време облает између горњег и средњег Лима и Таре и био je шдељен на следеће нахије: Милошево, Кукањ, Будимља, Љубовиђа, Поблаће и Кричка. 54

50 Bosanski pašaluk,l4s-146.

51 Исто, 182.

52 Bosanski pašaluk, 156, 163

53 Историја Црне Горе, књига друга, од краја XII до краја XV вијека, други том, Црна Г ора у доба обласних господара, Титоград 1970, 311

54 Bosanski pašaluk, 164

77

ИСТОРШАТ ТЕРИТОРШАЛНО-АДМИНИСТРАТИВНЕ...

40/2017