Novi Pazar

град, пријатељ цар га дочека с великом чашћу, што je овај био као Анђео из младости. Цар га запита о здрављу и животу светога старца, оца његова... А богомудрени Сава, много дана од цара гошћен и љубљен... И даде им Хиландар са свим насељем, утврди царским писмом и својим златним знамењем. А... тадаје владао српским земљама благочастиви самодржац Стефан, зет благочастивог Алексија (111 Анђела), цара грчкога. Њему предаде манастир под власт његову и да се стара о тему...". (Теодосије, 1997, стр. 91-92, 96) „И, кад дође у свој манастир Хиландар, позван би у Хиландар тадашњи епископ Ериса Николај, који... освети Светога за ђакона, а сутрадан га учини јерејем... отиде у град солунски... уђе у свој манастир у Филокалији и живљаше... Потом отиде к светом оцу митрополиту тадашњем Костандиу... и тада га митрополит и епископ (Николај) благословите и назваше га архимандритом... И тако се опет у Свету Гору враги... А самодржац Стефан даде му велико мноштво злата на потребу тему и на раздавате манастирима у Светој Гори... И живљаше доста времена у првој ћелији тиховања у Кареји". (Теодосије, 1997, стр. 107-108, 127) Види ce јасно да je велики жупан Стефан Немања постао пријатељ византијског цара Алексија 111 Анђела женидбом његовог сина Стефана Немање II (Првовенчаног) царевом ћерком Евдокијом, па су самим тим и цар Алексије и Свети Сава пријатељи.

..Док je богоносни кир Сава пребивао у Светој Гори у рукотвореном своме манастиру... подигавши се оде на исток ка свату (пријатељу) своме цариградском цару кир Теодору, званом Ласкару... И пошто га je цар много дана држао код себе... Часни патријарх Герман прими Божји и царев савет да je он по вољи Божј ој и царевој . И кад ј е био нарочити дан и кад се патриј арх обукао по чину велике васељенске цркве са многим митрополитима и епископима и са поповима и ђаконима, био je приведен и овај преподобии кир Сава на освећење и руком свеосвећенога васељенског патријарха Германа (Манојла) и заповешћу цариградског цара кир Теодора Ласкара (1214. ?) би поставлен за архиепископа... А благоверни цар сатвори тога дана празник... И опет дође на поклоњење ка благоверном цару своме пријатељу. А цар га прими љубазно са сваком царском чашћу и опет насамо много беседоваше с њиме... И тако дође у солунски град... и порадовавши се са светим митрополитом тога града, са часним Костадијем и са њим љубазно беседоваше о светим заповестима... јер оба из младости имађаху велику љубав између себе... и тако оде у свој манастир Филокал, где од почетка имађаше пребивање.". (Доментијан, 1938, стр. 113-115, 117, 121) „После овога, ради манастирских послова хтеде Свети... да иде у царски град Константинов (Никеју), а гада у њему цароваше Теодор Ласкар.

92

40/2017

Живојин Р. Андрејић