O demokratiji u Americi. Sv. 1

41

варварски изглед. Иза њих се ве виђаше ношта друго осем трдвог океана који их раздвајаше од изображе-. нога света. Да би се мало смирили и обнадеждили, они само могаху управити погледе к небу.“

Не треба мислити да је побожност пиританаца била само шпекулативна, нити да се показала противна току људских ствари. Пиританизам, као што сам на пред рекао, беше готово толико исто политичка теорпја колико пи релиђиозна наука. Прва дужност исељеника, чим се исврцаше на то негостопримно прибрежје које нам Натаниел Мортон описа, беше да се организују у друштво. Они дакле одма закључише уговор који овако гласи :

„Ми долепотписати који смо, у славу Бога, зарад развића хришћанске вере и части наше отачбине, предузели да оснујемо прву насеобину на овим удаљеним морским обалама, уговарамо узајамним и свечаним сатласијем и пред Богом да се организујемо у политичко тело у цељи да сами собом управљамо и да радимо на испуњењу наших намера; и по сили овога уговора ми се сатлашавамо да издајемо законе, наредбе, решења, и да по потреби постављамо судије којима обећавамо потчињеност и покорност,“

То се догоди 1620 године. Од тога доба исељавање се продужаваше без престанка. Верозаконе и политичке страсти, које раздираху британско царство за време целе владе Карла 1, отериваху сваке године нове ројеве сектара на американске обале. Огњиште пиританизма у Енглеској беше увек у средњим класама, из којих излажаше већина исељеника. Људство Нове Енглеске нагло се умножаваше, и док хијераркија редова, устарој отаџбини још деспотски раздељиваше људе на власе, насеобина даваше све више и више ново позорје једнообравног друштва у свима својим деловима. Демократија, какву стари свет није смео ни усву да за-~