O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 2, Povodom knjige g. Nikole Stojanovića: La Serbie d'hier et de demain : predavanje držano u Ženevi 18. juna, 1918. godine

див ЈИ =

једне босанско-херцеговачке политичке партије, која је, вели, на својој застави исписала принцип национални као своју прву девизу.

ж

Србија јучерашшња. и сутрашња, како је г. Стојановић назвао ту своју књигу, има и својих добрих и рђавих страна. У кратким потезима, може бити и сувише кратким, г. Стојановић је у њој покушао дати странцима једну слику наше прошлости и садашњости, хотећи им на тај начин показати: како је Србија деветнаестог ц двадесетог века могла постати центар Југословенства. Он је у тој књизи говорио о нашим устанцима, првом и другом; о стварању наше нове државе и ратовима с Турском; о Берлинском Конгресу; о утицају балканских ратова наших из 1912. и 1913. године на Јужне Словене и на преокрет у суђењу јавног мишљења Европе о Србији и српском народу. Он је у њојговорио о Србији као југословенском Пијемонту, о потреби да се наш народ уједини у независну државу не само ради нас. него и ради будућега општег мира, наглашујући, сасвим правилно, да је та жеља нашег народа у исто време и европски интерес.

О свему томе говорио је г. Стојановић, по моме мишљењу, добро. Жалити је само што су понеке ствари и сувише збијене, те с тога могу бити нејасне странцима. Али, ипак, држим, да његова књига, у колико се тиче обавештења, која о напред споменутим стварима треба, да добију ради правилнијега суђења и боље оцене о Србији, није на одмет странцима, пријатељима нашим, међу којима их је, на жалост, доста још довољно необавештених о многим питањима, која су за нас од пресудне важно-