Od života do civilizacije

ЕВОЛУЦИЈА И РАЗВОЈ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ 59

Друга црта која доминира еволуцијом живога света јесте да се ова врши у смислу усавршавања и веће сложености живих бића. То је управо и дало томе питању сву његову привлачност. Питање еволуције живога света заталасало је људску мисао, као ретко које друго питање природне филозофије, само стога што се имало пред очима постанак сложенијих организама из простијих, савршенијих из мање савршених. Над тим питањем увек је лебдело постање човеково из нижих облика поступном еволуцијом. Није дакле сама чињеница променљивости живога света дала томе питању изузетну важност, већ правац у коме се вршила еволуција. Истина је, има примера и еволуције у другоме и У супротноме смислу, али све су то споредне струје у моћноме току напредне еволуције. Да су се промене живих бића вршиле ма како, и да је живи свет преображавајући се остајао увек на истоме ступњу сложености и савршенства, не би се у томе видело ништа друго до уопштавање правила о променљивости неорганскога света. Стога је појам еволуције у органскоме развитку везан за појам усавршавања и компликовања.

Видећемо шта узимамо као критериум усавршавања живих бића, а сада већ можемо рећи да он почива на нечему стварноме, кад се зоолошко класификовање на основу степена сложености и савршености живих бића у главноме слаже са редом којим се у геолошким слојевима појављују разни облици живих бића.