Od života do civilizacije

=

66 ОД ЖИВОТА ДО ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ у стављању у други оквир, увек истих, основних особина људске нарави. Наша образованост осуБује у већини случајева убиство ближњега, сматра га злочином. Али убиство увек постоји у цивилизованоме друштву, само што је у другоме оквиру, организовано је, колективно је, у виду рата. Неприкривени инстинкт отимања туђега добра, прибављања задовољства на рачун туђе патње, појаве су које свако културно друштво осуђује; али оне у њему стварно постоје, само у другоме облику, мање непосредноме, више сложеноме и у толико немилосрднијем. Све себичне нагоне првобитнога човека налазимо у савременоме цивилизованоме друштву, и рекло би се да цивилизација само организује основне особине људске природе, које су У суштини увек исте. О моралноме усавршавању може бити говора само у погледу појединаца, а никако друштва људскога. Културно друштво може дати појединце као врло израђене моралне личности, какве полудивље племе не може дати. Али то су индивидуалне појаве које мало утицаја имају на целину. Појава Христове личности свакако је велики морални догађај; али хришћанство у пракси, да ли је знатан напредак према пракси старијих вера» Уопште, просечна моралност је независна од моралне доктрине вере коју заједница исповеда,

Садашња европска цивилизација поглавито де у знаку национализма. Нема сумње да национализам може дати појаве високе моралне вредности. Личност се жртвује заједници којој припада, ова постаје њен идеал. Али ипак се национализам