Od života do civilizacije

68 од ЖИВОТА ДО ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

и ___________—=__—=

роде. Имена Дантеа, Гетеа, Пастера и друга потежу се из националне припадности много више него са разумевања њихове величине.

Нема сумње да се културни народи не диче само оним што је сваки од њих дао на пољу духа и мисли. Сујета је свакога народа да у својим збиркама прикупи што више уметничкога богатства страних народа (без обзира како се до њега дошло). Али и то је само са националнога поноса богатства и поседовања, а не из неког стварног цењења и поштовања; јер, првом приликом, разориће се и спаљиваће у суседа дела исте врсте, чим не служе националним интересима.

Оно што је у цивилизацији основнога, апсолутнога, што еволуира и повлачи за собом остале елементе цивилизације, индивидуално-интелектуалне је природе а не моралне. Цивилизација је напредак знања и искуства и њихових примена, у пр“ воме реду на материјални свет. Све су цивилизације у знаку степена знања и његова искоришћавања, па су по томе и добиле своје ознаке: и камено доба, и бронзано доба, и све до данашње цивилизације, која је више у знаку материјалног освајања и господарења од свих ранијих. Цивилизацијом човечанство, несумњиво, нагомилава све веће знање, постаје све ученије — што не значи да постаје и мудрије. На интелектуалноме пољу цивилизација значи готово непрекидан напредак; на моралноме пољу само једно пребацивање из једнога оквира у други, са индивидуалности на племе, преко овога на народност, док у удаљена времена, хоћемо у то