Od života do civilizacije

78 ОД ЖИВОТА ДО ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

спонтано јављају промене појединаца у виду скокова, мутација, као последица промена које се збивају у материјалној подлози наслеђа. Све то јасно казује да еволуција, и по механизму своме, и по томе у којој мери захвата живи свет, има изразито индивидуалан карактер.

Исто је тако и са људском цивилизацијом. Култура захвата веће људске заједнице, али је по пореклу своме такође индивидуална. У погледу улоге коју појединци имају у развитку културе, човек се више разликује од човека него што се у погледу еволуције праживотиња разликује од сисара. Не само да је култура дело појединаца, већ је већина чак ни не прихвата, те јој се мора наметати. Довољно је сетити се како су масе непријатељски, или бар са неповерењем, дочекале све те-

"ковине наше материјалне културе, које данас за

њих значе целу културу: жељезнице, телефон, аутомобил...; поморци су били противници пароброда, лекари Пастерових открића... Да нема оне мањине која намеће културни напредак, и најкултурније друштво би се брзо вратило животу пећинскога човека. Али не треба мислити да ту мањину сачињавају они који су по своме позиву и по степену своје образованости извршиоци културног напретка и друштвенога реда. Не, јер и међу њима их има који су само у служби тог напретка и реда а не његови убеђени творци, као год што међу непросвећеним људима, чија је улога ниска и незначајна, има их са врло развијеним инстинктом напретка.