Odabrane tragedije

160

Исмена

СОФО“ГЛЕ

да муку патим ту! Та нећу страдати а племенита да не задеси ме смрт.

Кад тако мислиш, а ти иди! Само знај да луда греш, а драга правим драгима, _ (Оде. Долаза коло стараца тебанских.)

„ТЕЗУ ЈЕ ПОЈАВА. УЛАЗНА ПЕСМА. коло.

ГЛрва строфа

Зрако сунчева, прекрасни сјају, какав никада још

Теби седморих врата пре засјао није! Грану, гле,

дана златнога зенице,

преко Диркиних вира стиже! Са штитом белим душмана, што из Арга оружан сав дође нам, њега у бежање ти уздом потера бржом.

У земљу га нашу Полиник довее због противуречних спорова љут; к'о орао гласно кликћући, од Арга до Тебе прелети пут,

а крила ко бели сјала му снег, сав оружан би и коњогривком заштићен кацигом.

Прва антистрофа „ Изнад кровова стаде већ па на седморо врата свуд зину копљима убојним, али оде пре него крв наша жвало му напуни, прво него нам венац кула жар запали омориков.