Ogledalo sudske pravde u Srbiji ili na čemu postoji imovna bezbednost srpskih građana : (posvećeno pravnicima, državnicima i političarima)

20

Да је овај препис веран својим оригиналима Министарство Унутрашњих Дела тврди, по наплати прописне таксе.

пл 3186 По наредби 14. фебруара 1911 год. Министра Унутраш. Дела Београд Началник

_ Мил. Ант. Вујичић

Првих дана октобра месеца 1909. год. имао је седницу Централни одбор самосталне странке за вар. Београд; у тој седници била је читава бура од протеста и осуде тадање општинске управе, зашто је овај посао уступљен мени — како веле — окорелом фузионашу, јер је сада овим фузионашки кадар појачан са 50—60 нових гласача. Тада је устао г. Велисав Вуловић, председник општине београдске, посуо главу пепелом, и признао кривицу општинске управе, да са партијског гледишта није требало тако радити, и на завршетку утешио одбор изјавом: „Ми смо дали концесију, ми ћемо је и узети“. Саопштавајући ми о овоме, један од угледних чланова Централног одбора, а мој лични пријатељ, рече ми, „Сад, Бога ми, потпаши се, Перо“!

Пренеражен сам био изјавом г. Вуловића, и помислио : Сад ми је збиља са онако скандалозним правилником осечена глава. М нисам се преварио. Одмах су полетеле жалбе од појединих грађана, како им толико и толико дана „није сметлиште изнето“. Но срећем мојом, бранио ме је поднети списак општини београдској са преко хиљаду грађана, достављених суду општинском за казну, у