Omer i Merima : tragedija u pet činova

47

И весео је што је тамо сам, · Што нико не ће гледати га (руком десно) ТУ, Аминати кад узме срећник мој. (Прнслушкује на вратима) Ђ (иза прислушкивања). Умирио се. Хат. Мирно размишља. Ђ. Да уђемо2 Да приправимо га Хат. А шта ћемо га још приправљатиг Та све зна он то добро, Ђулсима. Па шта ће њему каква приправа7 Чуј, њему, кћери, њему, Омеруг Мом накиту и узданици ми, Што себи, ал и мајци разнесе На четир стране славу великур (Гласније уз врата) је л тако, сине, понос-јуначе2

За тебе с' мајка не ће стидјетиг Прислушкује уозбиљено) Ђ. (уплашено, тихо). Пе одзива се, мајко.

Х (прислушкујући, даје Ђулсими знак да ћути, тихо). Послушај. Ђ (немирио, забрунуто). Да уђемо 2 Хат. још немој. Причекај,

Да видимо га, колико ће још Издржати нам да се не јави. Ђ (прислушкује, тихо). Још ништа, мајко. Хат. Тај се не јавља.

Ђ. Да уђемор Хат (климне главом да пристаје, Уђу у десну собу). Ни овдје! (Забринуто) Гласници Већ ту су стигли да ме усреће Најклражом вијести нашом да ће нам За који час и свати сустићи Са алем-камом дома овога А тај ту није! Ђ. Рекох да је млад,