Omladina i njena književnost (1848—1871)

82 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Порази код Мађенте и Солферина морали су изазвати потпун преокрет у унутрашњим стварима, аустро-угарске царевине. Њена војничка снага била. је сатрвена, а због политике „сувога зулума“, бирократског угњетавања и насилнога понемчавања, земља је врила од силног незадовољства. Мађарска емиграција је радила живље но икада, и сваки час очекивала се побуна мађарских пукова. и враћање у 1848. |

За Аустрију је тај тренутак значио: бити или не бити, и она је морала, са тешким срцем, да престане са апсолутизмом, крутом бирократијом, претераном централизацијом п искључиво немачком превлашћу. Уставна права народу се морала дати; без попуштања, споразума са силно незадовољним народностима није се више дало опстати.

#0 октобра 1860 објављена је такозвана октобарска диплома, која није ништа друго до октроисан устав. То је био први корак за увођење уставности у Аустро-Угарској и за уређење односа. између Немаца и Мађара у монархији. Званична Аустрија, камарила, учинила је то прво уступање под неодољивим притиском догађаја, осећајући, по нагону самоодржања, да се мора попуштати, али не знајући јасно како и докле. Два пута била су отворена пред онима који су у својим рукама држали судбину монархије: или споразумети се са. Мађарима, као најјачим и најопаснијим, учинити | им највеће уступке, поделити са њима владу над овима осталим народностима, или преустројити земљу на Федералистичком основу, дати сваком народу националну и локалну самоуправу.