Omladina i njena književnost (1848—1871)

84 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Стан: Будиме! стани, мајчин сине! Ево главе! не дам Војводине.

Том приликом, Светозар Милетић је написао, Србском Дневнику, свој знаменити „туциндански чланак“, речи смеле и енергичне, које значе прекрет у српској народној политици. „Војводство је сарањено, вели се ту, али ми му нисмо очи заклопили, злосретан би Србин био, који би неверном ногом ковчегу војводства приступио, ма и само да га целива, а камо ли да ликује.“ Он види велику издају двора аустријског, који је свога савезника из 1848 на милост и немилост, везаних руку, предао Мађарима. И дужност српскога народа. проста је п јасна: „Срби, будимо себи верни. Мађарима не престајмо пружати руку уставну, лок нам народно чувство и срце ценили буду; — али свакако будишмо уверени, да ће доћи н наше време. Бог нат, који је Црну Гору сачувао, којп је Србију после четир стотине година васкрснуо, који је срца ЗмајДеспота Вука, књаза Павла, Јакшића, браће Бакића, Манастирлије и стотине иљада српоки јунака, окрепио — он је још жив, он ће и нас окрепити.“ Да би ве колико толико задовољили жртвовани и до срца увређени Срби, Аустрија хоће и њима нешто да даде. Србима је дошануто да је то било само једно привремено уступање Мађарима, _ „да није немогућно, чим се повољније прилике укажу, поновно васкрсење војводине. Цар шаље свога повереника, грофа Менсдорфа - Пуљиа да саслуша. главне личности свију народности и вероисповести | бившој српској Војводини и Тамишком Банату, да изведе неку врсту плебисцита „нотабилитета“. у каквом положају треба да буде Војводина према, Угарској. На Благовести 1861 сазват је ВРЕСНА на-