Omladina i njena književnost (1848—1871)

со (55)

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Ови су обећавали Србима равноправност у Угарској и помоћ делу уједињења балканских народа, све у духу Кошутове идеје једне велике дунавске конфедерације.

Једна од најкрупнијих последица политичкога, преокрета од 1860 године јесте што је Нови Сад дефинитивно постао духовно средиште не само Срба

Угарској него п целога српскога народа.

Врло занимљива појава наше културне историје јесте како се духовно средиште померало, од половине ХТУ века са Југа на Север, а од краја ХУПГ века са Севера на Југ. У колико је азијска најезда више газила напред, у колико је отпорна моћ растројенога српског народа слабила, и духовно средиште номерало се на Север, из Призрена, у Крушевац, из Крушевца у Београд и Смедерево, па Смедерева у Срем. Крајем ХУШ века Беч је постао духовно средиште српскога народа; тамо је била родољубива српска буржоазија, оно мало српске интелигенције, тамо је од 1771 радила српска штампарија, тамо су се јавиле 1791 Сербскла Новинм, а 1794 Славено-Сербскља вбдомости, пи у »„царствујушчем' граду Вијени«“ изишао је највећи број српских књига онога времена.

Али од како су се Турци почели повлачити, од ослобођења, Србије, српски духовни живот кретао се на Југ, пи оно што је некада био Беч, око

830 постаје Џешта и „Будин град.“ У Пешти је основана Матица Орпска, ту су тридесетих и четрдесетих година излазили сви важнији српски листови и часописи, ту се појавио велики број српских књига.

Али после револуције, Нови Сад сасвим предувима од Пеште ту улогу српскога средишта. У