Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ [0]

једнички зборник најодабранијих радова својих чланова на разним словенским језицима. 1867 Зора шаље своје изасланике на московску изложбу,

а 1868 намерава да приреди један југословенски конгрес. |

У своме ужем кругу, Зора развија живу књижевну делатност. Сваки њен члан је обавезан да годишње спреми бар један рад за друштво. Многи њени чланови сарадници су српских књижевних часописа. Отвара се нарочити одсек за оцењивање књижевних радова, и на дружинским седницама воде се дуге и страсне препирке, стварају и обарају књижевне репутације. Сваки рад, који је прошао кроз тај књижевни пургаториум и оцењен као озбиљан и од вредности, чувао се у дружинској архиви. Писац је слао препис у листове, са ознаком Иг „Зоре“, и то је био жиг и јемство за ваљаност тога рада. Око 1866 помишља, се на покретање једног књижевног листа, али се зауставља само на спремању једног зборника најбољих дружинских радова, који само због материјалних незгода није могао угледати света. Књижевни углед Зоре је толики да на скупштини 04 1866 Уједињена Омладина Орпска одређује њу за свога књижевног заступника, и писци јој шаљу своја дела са молбом да она каже свој суд.

На тај начин чланови Зоре почињу себе сматрати као судије неког књижевнога и политичкога ареопага, који даје последњу и пресудну речу свима књижевним споровима, и који је Вито но ико позван да даје изјаве поверења и; сове ЕЊе, а, јавним радницима у српском народу. / 46 Стад оре у Прводнили, 1867, у име својега АрЖНу љује: „Ако нађемо да људи који ру

о и