Omladina i njena književnost (1848—1871)

ХИП

Академија. Светозар Марковић и Љубен Каравелов својим радом донекле припадају Омладини, али својим идејама и правцем сасвим су из новога, покрета седамдесетих година. Омладински писци трећега реда, као Ђорђе Звекић, Радмило Лазаревић, Дамјан Павловић, Ђорђе Бугарски, тешко г да улазе у књижевност. Можда је било потребно рећи и о писцима Јовану Борђевићу, Др. Јовану Андрејевићу, Ђорђу Рајковићу, Владану Ђорђевићу, Илији Огњановићу, али они су ми изгледали нерепрезентативни, са недовољно. особености, пи са бледим књижевним Физиономијама. Најзад, овде није било речи и о писцима који идејама и правцем припадају омладинском периоду, али су почели писати доцније. као што је на пример Павле МарковићАдамов. У израђивању овога дела, служио сам се изворима прве руке, у првом реду самим књижовним производима овога доба, делима, часописима, листовима, брошурама, календарима, публикацијама сваке врсте. Старао сам се да непосредно, из саме стварности, извучем есенцију истине. У Народпој Библиотеци и библиотеци Српске Краљевске Академије у Београду и библиотеци Матице Орпске у Новом Саду напао сам важног и необјављеног материјала, од кога нарочито треба истаћи целокупну архиву Дружину Младежи Србске у београдској Библиотеци. Г-ђа пок. Мише Димитријевића у Новом Саду љубазно ми је ставила на расположење архиву омладинског годишњег одбора, новосадског из година 1868, 1869, 1870 и 1871. Затим, са много користи, консултовао сам борце из тога доба, учаснике, и саме инцпаторе покрета, као Г.Г. Владимира Јовановића, Ђорђа Поповића,