Omladina i njena književnost (1848—1871)

5 о =

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

У опште, Француски либерали и радикални републиканци, опозиција Наполеону Ш, јако су утицали на идеје српске Омладине, нарочито Омладине у Србији. У Омладини се будним оком пратиле борбе Француске опозиције противу царства. Застава 1866 доноси: Прудон о француској демократији, извод из књиге Гез Автостајез аззеттетљез ве! !е Решре. Док је Видовдан величао Живот Јулија Цезара од Наполеона Ш, док га је Световид доносио у подлистку 1865, Стојан Бошковић је у Натретку 1865 оштро нападао на ту књигу, где је Цар, бранећи Цезара, бранио себеп свој државни удар. Бошковић се служио истим аргументима противу књиге, којима и Француски републиканци, п на супрот величао оне велике људе који су за слободу народа п напредак човечанства живели п мрели.<“) Шта више, Србија 1868 (бр. 12) доноси Реч Лабијенусову, по Рожару (Потеага) познати и популарни памфлет из 1865 против књиге Наполеонове, против државног удара и све политике Другог Царства.

Све борбе Француских републиканаца налазиле су одјека у Омладине. Рошфорове памфлете, Гамбетине беседе, убиство Виктоара Ноара, све су омладинци знали и претресали. Плебисцит су пратили са толико пажње као да се тиче београдске Скупштине или карловачког Сабора. Проглашење Републике у Паризу 4 септембра 1870 Омладина је, на предлог Светозара Милетића, најрадосније поздравила. Змај је тада запевао:

Париз паде, свет се згрози, орлушина гракну, Дух Слободе канда стаде и најзад коракну.

1) Напредак, 1865, бр. 36—88. После у књизи За просвету н слободу, Београд. 1882, стр. 53.