Omladina i njena književnost (1848—1871)

8 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

купи око себе ондашње чешке, словачке и хрватске ђаке, да их васпита у словенском духу, припреми за велике догађаје који су били на помолу.

| у Они се сви осећају као једна целина, и Никанор

митрополита Јосифа Рајачића, вели о тој младој словенској ђачкој породици:

М Грујић, у једној песми из 1844, испеваној у част ||

| То не било јато соколова, Већ то били пожунски Славени, Све синови једне Славе мајке.... | 5 у | Један од Штурових ондашњих ђака, Јосиф Под| градски," шездесет година доцније, описао је како | је Штур вршио своје апостолство међу младим | • духовима словенским, од којих ће многи играти ћ) велике улоге у покрету од 1848 и главом платити веру у своје словенске и националне идеале. У лицеју је дотле било друштво немачких, Ј мађарских и словачких ђака. Штур, некадашњи | питомац кнеза Михаила, лични пријатељ Вука Караџића и Бранка Радичевића, „Саовак, побратим Илирославах“ у Ратлет, осећа нарочите симпатије према српским и хрватским ђацима, и оснива српеокохрватску ђачку групу. Идеалист, обожавалац Мицкијевића, са апостолским жаром проповеда он веру у Словенство; да Словени имају да препороде ослабљено човечанство, да замене изнурену латинску п непотпуну германску цивилизацију, да оснују елико словенско царство, пуне, хумане и идеалне _ цивилизације. „ Штур нам, вели Подградски, беше __као неки прозор, кроз који смо с поносом гледали цело ЕЛ његову улогу у. И ОРИјИ. Осе-

1) Удружење словенске омладине У о. под и Шту"ром год. 1840 п“ даље. Бранково Коло,

=