Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА П ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ [09

бовима наших пријатеља! Али ми не треба да клонемо духом. Ми морамо с напрегнутим силама радити за свој народ; али сви скупа треба да негујемо братску слогу једнога племена о другим. Што један не може учинити, могу сви кад се сложе. Прут је сам, слаб, у снопу јак!“ Говор овај повдрављен је са бурним младићским одушевљењем, п сутра дан Срби послаше једну депутацију, где је било представника Бачке, Баната, Срема, Хрватске и Србије да поздрави великога, будитеља словенске мисли и ментора српске омладине. Колар је за дуго остао у светлој успомени код српоке омла“ дине, и 1860, на његову гробу у Бечу, на дан Свих Светих, у присуству многих српских и словенских ђака, Александар Сандић очитао је оченаш. =

У Сегедину је исто тако у то доба био при- · личан број српских ђака, међу њима Стеван В. Ка

ћански, Паја Путник, Ђорђе Поповић, доцнији уредник Данице, Аца Поповић Зуб, који је описао неколико тренутака из тога доба) Духовни отац те српске ђачке групе јесте ондашњи“ ђакон Ди"митрије Поповић. Његовом иницијативом основала се српска читаоница, која се мало по Мало претворила У књижевно-патриотеско друштво. Седнице су биле сваке недеље, и на њима су читане нове српске књиге. Ђакон Поповић, један од ретких српских свештеника онога доба који су пристајали уз језичну и правописну реформу, танатичан Вуковац, васпитавао је младеж око себе у култу

народне поезије и љубави за народни јевик. Он о Даничићевом Рату

је држао читава предавања | Песмама Бранка Ра-

за српски језик и правоиме,

1) Успомене. 1. Наше Доба, 1890, бр. 20.