Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 15

Од Ладога изнад Скадра Нек ми с' зато чује зов:

(Ој Славјани ораћо драга, Куцнуо јо и наш час Млађана је наша снага

Веже л' само љубав нас.

Књига је била посвећена „роду србском п народу славјанском“, али на тражење цензора, који је тада био Јован Суботић, „народу славјанском“, што је звучало на панславизам, буде избрисано.

»„Орбска Младеж“ око 1848 године није се ограничила само на естетичке дискусије и славјанске сањарије. Она је горела од жеље да заплива матицама живота, да од речи приђе ка делу, да почне остваравати оно што је научила код Колара и код Штура. Када се у марту !848 запалила цела стара Европа, исве потлачене народности и обесправљени народи подигли руке ка младоме сунцу слободе, када је плануо народни устанак мађарски, српски ђаци у Пожуну, најмногобројнији. п најактивнији део српске младежи, решавају да се баце у акцију, да цео српски народ поведу за примером Мађара, да затраже национална и народна права српска, пошт вање старих царских привилегија, избор српскога патријарха, васкрснуће српске војводине. На једној бурној седници одлучено је да одмах, чим се за“ кључи мађарска Дијета, на коју су сви погледи били уперени, српска омладина равиђе се по српским крајевима и отпочне највећу агитацију. а гобоју Атанацковићу падне у део да ради у Горњој Бачкој, Светозар Милетић је имао да диже Шајкашку, а Јовану Живковићу се одреди Срем као

а иоле