Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 17

покрет није довољно дуго трајао, његова организација била је слаба, поље рада ограничено, нагли и бурни догађаји разбили су га, али он је био од значаја по књижеван и научан развитак српски тога доба, и с динскога, покрета од шездесетих година.

—— Нигде се то бољеи јасније не види но у исто_„рији друштва београдских лицејаца, Дружине Младежи Србске.

се

, што је главно, он је претеча омла-

ГЛАВА П. „Дружина Младежи Србске.)

Либерални и патриотски професори на Лицеуму. — „Ду-

шанов Поле.“ — Оснивање „Дружине Младежи Србске.“ —

Ењижеван рад. — Патриотска делатност. — Либерализам и идеје 1848. — Крај Дружине.

Крајем тридесетих и почетком четрдесетих _ година Кнежевина Србија почела се живље кретати путем западне културе. У то доба пада велико долажење аустро-угарских Срба. у Србију, који су земљу стали уређивати по аустријском узору.

Али још од 1839, Српска Влада старала се да по- '/|

шље што већи број домаћих синова на западне

университете, да се упознаду са културом и нау-

_ком на самим изворима њиним. То је било т08о

србијанско поколење школовано на страни, које

“ _је учило права, државне науке, медецину, пољо

_ привреду, у Берлину, Бечу, Хајделбергу, Фрајоургу, Хале, Лајпцигу, Прагу, Лиежу и Паризу.

__ 1) Ова глава изишла је прво у целини у Српском Књижевном

Пи 1905, књ ХУ, 6, стр. 427. Исто то, са прегледом о ПА

у Србији, штампао је писац овог дела и на Француском, под та о

Џте зослећб де Та Јеипевзе зетђе еп 1849, у часопису Та Квоодићоп ае .

"1906, свеска за мај-јуни (ХТУ), стр. 73—78 н 5

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ