Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВПОСТ 415

клупама ђачким, почињало је поезијом. Поезија се сматрала као виши позив, благородно занимање, пи преко рамена и презриво гледало се на „биргере“ које геније није озарио.

То је био период наглог и бујног цветања после десет година. ћутања, и клонулости. На крају ХУШ века Дидро је предсказивао: „када ће се вилетп да се песници рађајуг То ће бити после доба порава и великих несрећа, када изнурени народи почну опет дисати. Тада ће маште, уздрмане страховитим примерима, пртати ствари непојамне онима који их нису видели“. И као у Француској и у Немачкој после Наполеонових ратова, тако је и код Срба после 1848 и десетогодишње реакције јавио се рој песника и потоп песама. Листови и чавописи преливају се песмама. Даница 1861 има, 165 песама, а, 1864—169. Први „бокор“ Лицејне, 1862, од 26 радова само 5 нису песме, а у другом „бокору“, 1863, од 24 само % нису у стиху.

У то доба сви су певали, и они који су се доцније. одликовали у наукама и у политичком животу, и они који се после неколико полетарских цвркутања никада више нису лаћали пера. То су били лакописци, како је Мушицки називао оне који нису рођени да буду песници. Отиховима су почели: Стојан Новаковић, Др. Драгиша Станојевић, Милан Кујунџић, Др. Лава Станојевић, Др. Радмило Лазаревић, Арон Нинчић, Др. Милан Савић, Др. Илија Огњановић, Мита Петровић, Исидор Ћирић, и једна легија мање познатих. Један од старијих песника, Огњеслав Утјешеновић Острожински писао је 1869:') „Наша омладина ударила је у обће прерано

1) Мисли о важности, правцу и средствима унапређивања књиоевности врбско-грватске. У Београду, 1869 стр. 22.