Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 206

стопама. Њихов узор је Сима Милутиновић, чију су смрт искрено оплакали. Они су под утицајем псевдо-класичне поезије, старије немачке романтике, нешто мало и српске народне поезије. Отуда у њиховим стиховима чудна мешавина: вила Равијојла загрљена је са Хлое, Краљевић Марко братими се са Орфејем, Свети Сава иде упоредо са Астрејом, гусле јаворове са харфом и лиром, рујно вино са олимпијским нектаром, народни десетарац са класичним хексаметром.

Они су велики Славјани, дубоко убеђени у надмоћност великог словенског племена над Галима и Тевтонима. Јеврем Грујић чита одломке из Колареве Књижевне Узајамности, Јован Илић преводи из ЗЈауу ОПсега. Свеславија је њихов идол, и они са пуно одушевљења призивају скоро јединство словенских племена под „светом липом“ словенском. Јован Ристић пева Храм славе:

Од стубова сјајне славе. Један диже храбри Рус,

Два остала Чех и Пољак Те наруши врага трус..

_А четврти Свеславија

Србин ево диже стуб

"Заман злоба на њег зија

И времена оштри зуо. Као што су добри „Свеславени“, они исто толико имају осећање ва србскост. Они су пун“ успомена на стару славу, на старе и нове бојеве на Мф рици и Косову, Мишару и Дубљу, славе АШ. Лазара, Обилића, Карађорђа, Хајдук-Вељка, Книћанина, Војводу (тевана Шупљикца. Они су У6аа рени да најзад. свиће српска зора, на свима