Omladina i njena književnost (1848—1871)

438 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Бачкога Растанка и Враголана. 1857 певао је Змај Побри Стеви В. Каћанском, и ту је помињао:

Бранко нам трухне у туђој земљи Гроб што је нама сваком свет,

• Зар можеш махнут' без једног цветка Ти, кој: би знао сплести му сплет...

И доцније, Змај је испевао ону познату Бранкову

жељу, песму пиетета према песнику, сасвим у духу његова певања.

Али иначе, код осталих песника нема трага тога. великог утицаја Бранка Радичевића. У популарним песмарицама онога доба нема места његовим песмама, тако као да никада нису ни испеване. Још се увек певају старе „грађанске песме“ као Сигфриде граде, Србске кћери чарнооке, Ах, Венеро, ужасна богињо, или Месец сјајни од востока, п тако даље. Од шездесетих година, када се својим талентом дигла плејада младих песника као што су Змај, Јакшић, Ст, В. Каћански, Лаза Костић, када је „субјективна лирика“ и народна поезија извојевала пуну победу, тек онда се почиње у Бранку Радичевићу гледати врло велики песник, препородитељ српске поезије и „песник омладине по превасходству.< Већ 1860 Ђорђе Рајковић пева:

Симу фале, ал сад нема Ко би њега читат: мого; Бранка куде, ал' он данас Читалаца има много.

А Даница 1861 пише: „камо онога, који би данас смео одрицати, да је Бранко дао МЕ живот нашој књижевности.“ ') |

| 1) Наведено у Светислава Вуловаћа: Бранко Радичеви ћ, 94 п 96. 20 :