Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ | 4713

и ставља је на исту ногу са Илијадом, Лујзијадом и Османом.

Двадесет година, све до саме смрти, Јоксим Новић слагаће у те народне стихове прошлост и садашњост српског народа, као и све важније историјске догађаје који су се збивали. По листовима у засебним књигама, он пева Душанију, Бирчанин Илију, обор-кнеза испод Међедника, Карађорђија, избавитеља Србије, Хајдук-Вељка, Васу Чарапића, Јанка Катића, Станоја Главаша, Милошеву или јунаштво Милоша Обреновића, Пучићевке и Обреновићке, ратовање Црне Горе 1852 и 1858, Московију о Рату у Криму 1854 и 1855. У прози је писао фантастичне и полуисторијске приче из српске прошлости, хајдучког четовања и босанског живота. Његов Хајдучки живот, који је изилавио у Даници од 1861 до 1863, „истинита приповијетка од гол. 1806“, Капетан Радич Петровић и покрштеница Зорка, и Сила турчи Босну пмају ширега интереса и-могле би и данас имати читалаца.

Ниједан наш писац није био толико апсолутан поклоник народне поезије. Оно што је он певао чини средину између народне и уметничке посзије. Поетски опеван хајдучки живот за њега је био као немачки Нибелунзи, најбољи одсев народне душе, најчистији извор сваке поезије. Језик је његов збиља чист, течан, и сасвим народски, и ако са више турцизама но што би смело бити. Али његов покушај потпуног понародтавања умотничке поезије срећом није испао за руком. Наша народна поезија, спонтана, аутентична, из самих народних уста, поникла на своме тлу и развијена "у својој особитој средини, има ону чар примитивних књижевности: али њене имптације, чак и

ке