Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 4715

између два дела нашега племена. Овај православни свештеник био је, у своје доба, од свију Срба најближи католичким Хрватима, истичући увек:

Срб Хрвату нека

. Братску руку пружи А Хрват са Србом Нек с искрено дружи.

Сва његова поезија, је поучна и патриотска. Он је увек остајао као свештеник који проповеда са амвона и дидактичар без полета. У Вршадби он пева зла која гуше балканске Сло"вене, и: тосуг ј

·.. неслога, проклета од Бога, Равнодушност спрам удесу рода, И себичност, идол обљубљени, И пресуда што нас црта грдно, И завидност, наша куга стара, И тврдичност наша рана љута, Шест сестара гњева божијега...

да обшту корист југословенску“ и »усав свему народу свом“, то су биле девизе овог „славенског“ и удомољубног“ песника братске слоге, љубави за слободу и тако потребног духовног јединства, свију делова нашег племена.

Он је био под јаким утицајем народне поезије, више но што је требало и ваљало по његову оригиналност. Рођен у једном крају где је народна поевија још жива и народни језик у свој својој кристалној чистоти, он је писао стиломи језиком народних песама. Јевик је његов врло чист, реченице једре, али то је по готову све што би се дало истаћи у његовој оскудној и ладној поезији. Ти прости, једноставни, троми стихови, без маште, без