Omladina i njena književnost (1848—1871)

ПН 508 ЈОВАН СКЕРЛИЋ ~ --

осећањима и погледима био је готов да се на први знак придружи новом социјалистичком покрету седамдесетих година. Када је Светозар Марковић почео проповед „нове науке“, Јакшић је у њој нашао израза и Формула за оно што је и сам у дубини душе и тамно осеђао, и он постаје борбени друг »нових људи“, и у њиховим идејама остаје до саме смрти. =

У нашој књижевности Јакшић представља. један занимљив духован тип, хибридан, чудан и непојмљив по данашњим појмовима. Код њега је занимљива мешавина између социјализма и национализма, социјалан национализам или националан социјализам, какав је у то исто време представљао у Француској стари револуционар Бланки, а код наших најближих суседа Бугара Христо Ботев.

И ако је писао толико приповедака, било би погрешно узети Јакшића као приповедача. Он је приповетке писао само узгред, у последњим годинама живота, ради политичке агитације, ради личног разрачунавања, или, што је било врло често, из нужде. Оне носе обележје ужурбанога рада н импровизације; оне су врло често несавршене и испод талента човека који их је писао. Али оне вреде племенитошћу својих осећања, смелошћу својих мисли, речитом љубављу према народној слободи и друштвеној правди, важан су докуменат и за узбуркано доба у коме су писане и за боље познавање оригиналног човека који их је писао. --

Но оне вреде и својим лиризмом. И онда када је писао без правога надахнућа и када је подбацивао, Јакшић је увек остајао изнад обичних и осредњих писаца, свему давао обележје свога силног | _ лирскога темперамента, по оној ввадојевонј да.