Omladina i njena književnost (1848—1871)

С!

у узоре не да обогати свој дух, и прошири свој видик,

очи, изазивати дивљење код својих „коншколара“

510 Боа ЈОВАН СКЕРЛИЋ

синтакси, речнику, да себи узме право да као Бог ствара што му ћуд духа захтедне: То је све било по романтичарској девизи: вралјет [е боп ђоитдеолв, уза опсенити простоту“. И од тога опсењивања простоте, бацања праха у очи, изигравања, „женпја«, Лаза Костић је направио себп програм живота и књижевнога рада.

Он је имао књижевне културе, више но многи други из његовог доба, више п од Змаја и Јакшића. Као врло млад преводио је Илијаду, у народним стиховима; он је прокрчио пут Шекспиру у српској књижевности, и у његовом су преводу Хамлет, Ричард Ш, Ромео и Јулија, Краљ Лир. Само, код другога та би књижевна култура послужила да му се дух прошири, обогати, начини гипкијим; стране. књижевности се проучавају зато да се из њих извуку најбољи науци. Лаза Костић је читао стране

|но једино да би успешније могао изводити своје књи'"жевне опсенарије, да би могао бацати прах у

у Пешти, код редовних посетилаца више мање књижевних кавана у Новом Саду, и код учасника омладинских скупштина. Он чита, да би у згодном тренутку могао пустити кишу грчких, латинских, талијанских, енглеских, па чак и санскритских цитата, запрепастити невероватним именима свет ске књижевности, служити се речима које је доколици могао ишчепркати само по лексиконима, Код Ни он ПИЈА нашао оба моћан Ши