Omladina i njena književnost (1848—1871)

ст Клу

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ

Ужежи, ћерко, кандило ! Потпали жута тамјана! Сутра је равно година: Како нам неста Дамјана...

Ужежи, ћерко, кандило ! Не штеди жута тамјана ! Помол се Богу с матером За душу малог Дамјана.

Или она, самртнички тужна, и толико интимна песмица · И њен је син ђак, коју је песник испевао тешко болестан, на самрти, мислећи на своју си-. роту стару мајку, која је у сузама гледала умпрање свога сина, великога ђака:

Са куле звона бију... И школско звонце звони... Крај мене мати села, Па горке сузе рони...

Што плачеш, добра наног Умилно ја јој рек'о. „Тешко ми срцу, рано; Умрло ђаче неко“

Грчићева је несрећа била што сам није видео, и што никога није било да му каже, да су те просте песме права поезија и најбоље што је по природи свога талента могао певати. Његов позив није била она извештачена патриотска реторика, она љубавна цвркутања са: „њој“, »пој“, "уврулама<“, „лепирима“, умиомирима«, „љубицама“, „лахорима“, и „пастир-момчетом«; са оним силним и сладуњавим диминутивима: „чедашце«“, удиклица“, „жељица“, и тако даље. Живо осећање природе, нежна и осетљива душа, интимност, то

т а о