Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА 1 ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 5АТ

дина била се нарочито окомила на овог вербалиста п неталентованог декламатора, „безазленка“ како се сам називао, и убила му и оно мало угледа што му је његова иначе похвална вредноћа доносила. Али све те опоре речи њега нису устављале, п он је даље певао, не осећајући истину коју је Огист Барбје формуловао да »у врту уметности треба, божански певати или ћутати.“

Мита Поповић се огледао и на историјској приповетци (Вартоломејска. ноћ, Нерон, 1870), и па историјској драми (Крвави престо, Цар Јован, Градиња и син му Немања, Стеван последњи краљ босански, Деспот Лазар Бранковић), али са нимало више среће и успеха.