Omladina i njena književnost (1848—1871)

152 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

стију прошла, Србима је дато неколико голих и јевтиних похвала за њихову храброст и оданост царском дому. Дата им је Војводина, али тако скрпљена да су Срби у њој били у мањини. Постављено је неколико великих чиновника Срба; Цар, у звању „српског војводе“, походи 1859 Темишвар, упрестолни град. Србске Војводине“, али све је то колико и ништа, после оних жртва и оних нада. 1849, владин повереник барон МајерхоФер обилази упропашћене српске крајеве. У Сентомашу ословљава једнога српскога сељака, којп, бев опаклије, цвокоће на суровој земљи. И царски човек у постављеној бунди пита сиромаха у танком оделу: »А где ти је, пријане, опаклија 2“ Еј, господару, одговара сељак. Не може се имати и опаклија и Војводина!“ Фантасти из шездесетих година тумачили су ову карактеристичну анегдоту Као пример колико је Србин у стању да жртвује за своје националне идеале. Али, у ствари, те речи имају једну тужну и резигнирану иронију у устима. тога гладнога и промрзлога сељака, који је остло без опаклије, ради Војводине, Војводине на пар. чету хартије !

Званична, Аустрија показује према Србима своју познату и традиционалну неблаго дарност. Било 16 безазлености у речи оног српског ђака у Бечу. када га је полиција хтела да затвори: „УУлавеп 51е, хет јећ Би 2 Јећ буп еп Каја. Кбпеј. Зегђе“. Доведена до ивице пропасти, и због либералних идеја, и националних покрета, Аустрија мисли да што оштрије треба сузбијати све што личи на националне и либералне тражбине. Првих година после револуције, Аустрија поступа са Мађарском као са завојеваном земљом: преки судови шаљу на