Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 41

ћ Некада су људи водили крваве братоубилачке војне и клали се око вере; данас се прождиру око новог идола: народности, која је квасац вечитога раздора међу људима:

Мрзи, прети, гони: ето ти за народност бој!

·.. И рат силно бесни, за народност кољу се људи.

Ах, због народности гњави се човечество.

Гледај грозно бојиште, јунаци су покрили поље,

Мртва у крви својој нага телеса леже.

Питаш ко је овај, од ког је племена други“

ХМ | Нема су уста да ту сумњу разреше теби.

Сад се отвар. јама и без разлике трпају с' доле,

Пријатељ, противник једнако право има.

" Озгор надпис стоји: «за народност падоше жртве»

За коју народност 2 де кажсте, што трунете ту!...“ Сем тога Ј. Ст. Поповић је рекао своју реч

0 1848 и оном „приватном повестницом српскога,

покрета“, комадом Родољубцима '), оштром и гор-

ком сатиром на националне фанатике, шарлатане

И а патриотизма. И ту је он оштар према

родољубљу које се показује у кокардама, винским

песмама, маштањима Фантаста, Фразама новинара

и спекулацијама фарисеја и тартифа патриотизма.

Он хоће истину, трезвеност, љубав према пароду,

без Фраза и самообмана. „Докле год се, вели ону

предговору тог веселог позорија, будемо само хва-

Лили, слабости и погрешке прикривали, у повесници учили, колико-је ко од предака наших ју "начких глава одрубио, а не где је о луда Оби шао : донде ћемо рамати, и ни за длаку нећемо бити бољи !«

Тована От. Пошовића, консе-

1) Ј. Окврлић: О „Родољубишма“ а ; " 5 ара 1904. Одјек, 1905, бр. 80

ренција у Народном Позоришту, 30 јану 36, 42.