Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ

сл ~,

фондове, у Аустро-Угарској, а у Србији државну власт, и они су отпочели без обзира гонити новаторе, који им од своје стране нису остајали дужни. Узалуд су се чули гласови за »толерантизам у књижевности“, борба је била све огорченија и јаз између два нараштаја све дубљи. Милица Стојадиновић карактерише, 1854 године, суровост и Фанатичност тих штетних борба овим речима: „ја осуђујем и наше старе и младе књижевнике. Стари књижевници боју се да им младо јато наших књижевника не покупи цвеће из венца њихове књижевне славе, па од сваког млађаног појава стрепв; а млађи опет осећају се способни чим из школе изађу да књижевне пресуде изричу, и овима трулним предшественицима Србског необдјеланог књижевног поља сваку заслугу одричу, и мисле да то они стварају нову Србску књижевну епоху, и тако стварају се те неслоге. Наши млади књижевници мисле, да што није јотом писано то није србски, и на сваку књигу с другим правописом ранију анатему као калуђери на Доситијева дјела. | Назадак у српској књижевности очевидан је. Довољно је бацити један поглед на Стојана Новаковића Српску Библиографију за новију књиожевност, п видети како, после сталног напредовања до 1848 настало навадовање све до 1860. 1840 год. изишло је 45 књига и листова на српском језику, 1843 тај се број пење до 56, Ра = БАЗУ УНО 57 Т1б. а 1847 достиже 77. Већ 1848 спада на 52, | (ЗАО па 5. 1850. — 87, 1851 == 10, 1852 == 58, 1859 | а 56 1855 15, 1856 = 67. 1851: 66, 1858 __79, 1859 — 62, и тек од 1860, са 80

1) У Фрушкој Гори 1854, Земун, 1861, кв. По стр. МЕ