Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И њена књижевност 59

управо рећи натраг застајемо, јер когод се напред не миче, он покрај други напредујући натраг ваостаје“.')

Оскудна. српска књижевност педесетих година разтрзана је неколиким струјама, које се сукобљавају и боре за превласт. Пре свега, на правој, такозваној лепој књижевности врло мало се ради. И у Србији и у Аустро-Угарској то је било доба политичког и школског преустројства, и све што се писало имало је узан послован карактер. Од 1825 бечко министарство просвете уводи једнобразност, у немачком духу, у свима школама аустро-угарске монархије, и Гроф Тун наређује да се све школске немачке књиге преведу на поједине језике којим се служе народи у Аустро-Угарској. Те преводе врши код Срба, од 1852, Јован Оуботић, а после Платон Атанацковић. Српска библиографија онога доба пуна је законика и њихових 06јашњења, свечаних поздрава, ода уна дан тевоименства«“, посмртних слова, панегирика, лдитирамба, брошура, историјско-политичких цртица, прегледа „состојанија“ разних друштава, пољоделских поука. То је златно доба буквара, поалтира, часловаца, свештених историја, катавасија, молитвеника, и рожданика. Календари су необично многобројни и раширени; „лире“ се појављују.

Поезија Јеремије Обрад. Караџића је врло полу _ ларна.

Све је пригодно, васпи се на старије схватање да све треба да иде 50 полву си „просвешченије“ народа. Поевија постаје МИ дитарна, према гледишту Србекога Летописа 4 1848

тно и морално. Враћа

: 1 Јроглед на наше књитевство, Световид 1854, число 96.