Omladina i njena književnost (1848—1871)

+ 66 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

је толики, да му је !847 Љубомир П. Ненадовић певао из Хајделберга:

Пријатељу, ти ми пиши,

Ти ме твојим ријечма блажи, Од смишљених идеала

На само ме дело дражи.

О пиши ми, пиши опет, Ободравај моје груди...

После Буне, Медаковић, са његовим практичним духом личанским и окретношћу, знао је прозрети шта треба српском народу у тим критичним тренутцима. Он се стално настањује у Новом Саду и почиње свој смишљени и истрајан рад. Он постаје издавач, и у његовом издању изилази: цео Доситије Обрадовић, у јевтином издању од 5 Форинта сребра, док је раније Возаровићево стајало [2 Форинта; Кагдорот: идодт: Качића, романи Милована Видаковића, Бошковићев превод Штурове књиге о народним песмама словенским, Даничићев. превод Муравјевљевих Писама о служби божјој, први део Петрановиђеве Историје књижевности, календари Годилињак п Ласта, који су у хиљадима примерака улазили у народ. Он оснива читаонице и дружине, и од 18538 поново заводи школску прославу Светога Саве.

Медаковић увиђа, потребу да се народ упозна са прошлошћу својом, и у њој тражи подстицаје и снаге за борбе у садашњости. Са историјом српском тада се тако рђаво стајало, оскудица је тако велика била, да се у један мах озбиљно мислило да се на српски преведе Рајићева, историја '). ПТу-

па аб а »То би значило вратити се на годину 1760. Сам трудољубиви Рајић морао би се заплакати, кад бе устао и видио, да његови потомци