Omladina i njena književnost (1848—1871)

76 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

хове Његоша, Јована Ст. Поповића, Јована Илића и свога уредника, који ту публикује своја читка и пријатна путничка Писма —, а у исти мах извештава своје читаоце о државном удару Наполеона Ши рату у Криму. Она прикупља око себе младе људе из Србије који осећају у себи књижевнога позива, и на њеним страницама први пут се огледају Јован Драгашевић, Чедомиљ Мијатовић, Дамјан Павловић, Владимир Јовановић. Она се радо бави и новијом историјом српском, и доноси Одломке из мемоара Проте Матеје Ненадовића и дневник из Устанка секретара Совјета Боже Грујовића.

У Шумадинци је било много преводе, као у свима српским листовима онога доба. Чоке је заузимао прво место, затим Хердер, Шилер, Гете, Геснер, Жан Пол. Остали преводи су махом занимљивости, од интереса по ширу публику: Сокровилите морског разбојника, Шпански џелат, Бенгалски тигар, Индијски волшебници, Тигрова пештера, Земљотресније у Лисабону, Огњедишијћи брегови, и тако даље. Шумадинка је била врло вешто уређиван лист, идеалан за ондашњу књижевну публику у Србији. Поред чисте књижевности и дневне политике, ту је дато широкога места забави, шали, загонеткама, шарадама, питалицама, ове под најразличитијим заглављима: „зачинци“, „Пподгревци“ „Ерак и Петак“, и тако даље. Чак је било места и за службене вести о кретању чиновништва, за „течај новца“ и прозаичне огласе.

Прилична литература, занимљива забава, добродушна шала, обилат и разноврстан садржај, цео онај симпатичан тон који је „учредник и издаватељ« давао, учинили су да је Шумадинка на брво стекла велика гласа и нашла. на најлепши