Omladina

Смрт фашизму — слобола народу!

ОМЛАДИНА

Цена 10 динара

Носим вам поздраве целог македонскот народа којм желм у току ове борбе да изградм своју националну федералну државу у оквиру федеративне Југославије.

(Из говора генерал-лајт= нанта Светозага Вук ма новића)

ЛИСТ УЈЕДИЊЕНОГ САВЕЗА АНТИФАШИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Год, П

15 новембра 1944

Број 18

ПОСЛЕ ДВОДНЕВНИХ УЛИЧНИХ БОЈЕВА

ОСЛОБОЂЕНО ЈЕ СКОПЉЕ

У нападу су учествовале македонске бригаде 42 и 50 дивизије НОВЈ

После дневних уличних бојева 5 нице 42. с дмвмзије пао фино па „ачке војске ослободиле су Скопље, главим град Македонмје м мајпажнији саобра-

СЛОБОДНА МАКЕДОНИЈА

„Као м Београд пре 20 дана, тако данас поздравља ослобођено Скопље, главни град спободне Македониј рапанј гутоановија слеће подити псие.

Македонија није била своја, Месе само господар, пе је остајамста, па чак м поста тежа м гора. последњих 50 година македонски (наје трпимо, а делимично м данас трпх масмља Турака, Грка, Велмносрба м немачме-Ббугарских с фашмста. Алн македонски иарод налазко је увек начина да каже својим тлачитељима шта он ммслм о својој стободи. Мада неуспео Млмнденскм уста. од 1903 против турских поробљивача м краткотрајна Крушовска република мајсјајнмји су доказ мацмонапне свестм те борбене спремности м одлучности македенског народа.

Због њеног географског плоожаја м прмродних богатстава м балканске м стране ммпермјалмстичке тпожмле су се ско Македоније. кедонско питање повлачило се по зеленим столовима свих мировних конференција двадесетог века. И све се увем завршавало комадањем живог тела Македоније. Тако је било после Балканског рата, после | светског рата 1918 г. м после окупације наше домовине од 1941 г, Друкчије м није могло Бити, јер некада до данашњих дана народ није могао сам одлучмватм о својој судбмим,

У свом настојању да прмграбе што већи део Македоније, да га што дуже задрже уза се м што боље мскормсте македонским народ у сваком погледу, сем мзрабљивачм Без разлмке нису презалм нм пред чим, од откупа дувана по пар динара кг, а прода“ је по неколмко стотина, па до масовних стрељања м истребљења махедонског народе. Бугарскм окупатор покушао је спочетка да пј македонским марод, окречући праведан гњев м мржњу Мамедонаца према старој централистичкој Југо. славијм у правцу мржње м борбе против српског м осталих народа Југославије. трем мах заведен, македонски народ се свестио, Освестила су га поклана деца

у о. у

следњим _ непрмјатељским _ упормштима у Македонији.

У Метохијм, после ослобођења Ђаковице, маше јединице гоне непрчјатеља ка Пећи, Ораховцу м Призрену, настојећи да се јужним крилом споја са нашим снагама, које надиру Качаничким Теснацем ка се. веру.

У Мсточној Босим, код Рогатице једној непријатељској колони нането је 80 губитака. Комуникација Вишоград-Саргјево понего је темељито порушена. Већ неколико дана на том сектору нема непријатељских покрета. Непрмјатељ утерђује Вишеград, а нарочкто подмгнутм мост на Дрмни,

У Далмацији после вишедневних огорчених борби непријатељу је успело да сео јаким смагама од Грачаца м Отрића споји

селу Ваташу, злочмик у Дабници, у Дебар. це м другим местима, јуначка погибија у борбама м по затворима најбољих народ них смнова кго ште су били: Кузман Јосм-

су мх безбројне казнене потере, фебруарска м мајска Р непријатеља 1944 т. мтд. М тако се борба партизенских одреда, моја је тињапа још од 1944 г, свом сипином разгормпа 1943 г., а нарочито 1944 ге м, сто, пламен свсте борбе обухватио је данге м главним гргд Мокедоккје. Од три меле бригаде у другој полспним прошле године, створила се дсизс грмија од 60.000 бораца којом командуја сим македонског народа, први генерал Македскије — Ми-| канл Апостолски.

Македонски народ на мсеториском | зе седању Антифашистичког собрања наролног оспобођења Македоније (АСЛОМ), на Илинден 1944 г. приводећи у дело одлуке И заседања АВНСЈ-а о слободи м равно- | правности свих народа Југославије, удари“ | је темеље своје државе, прве македонске државе за поселдњнх 500 година, Данас, ослобођењем Скопља м ускоро читаве Ма. кедоммје ствара се за мамсдонскм народ) меогућнест да у пуној мерн кромста сло-| боду м равноправност што их кма у новој македонској државзм у демократској федеративној Југославији, Апм македснски народ зна да нема слободе ни Скопљу, ин | Белесу, Битољу, Охриду, зко по Сарајеву, Загребу, Љубљанм још жаре м пало немачки фешмстм па м даље, змају они да Македонија неће бити сигурна док се факшмсти не дотуку у самој проклетој Немачкој. Са мстом оном несебичношћу с којом се залагао у борби против немачког, бугарског м италијанског окупатора те глбанских м других плаћзимка м тиме мкого помагао српски м остале народе југо“ славије, спреман је седа македонским на. ред да пошаље своје најбсље синове, дичне македонске војнике да се бора за еслобођење читаве наше заједничке домевине — нове Југославије, Зато је мз преко 30.000 грла на прослави 27-тодишњице Велике октобарске револуције у Битољу м у свим другим градовима Македоније одјекмвало сложно: На Берлин! На Берлин!

У том задњем јуришу на Хитлерову тврђаву заједно са македонским — народом, свим осталим народима Југославије и свмм спободољубмвим народнма наћи ће се ом братска Бугарска која нам је од неприја- | теља постала савезник. Нашм народм веРују да ће се наше узајамно прмјатељство м ан све више продубљавати м учвршћиватм на кормст како народа Бугарске тако м народа нове Југославије. Нема сумње да ће то мћи м преко меправљања мсторимске неправде м грешке коју је Бугарска направназ према македонском народу у

који се српска омладина спрема већ не| ; жсеци земље и потпуно упиштење тегових слу-

са опкољенем кимнском групацијом м на тај начин овлада комунмкацијом Книн. Отрић. На овом сектору м даље се воде борбе са несмањеном жестином. Непријатељ покушава да према северу мзвуће рањенике к ратним материјал. Наше јединице бочним ударима спречавају евакуацију им наносе непријатељу велике губитке, За последњих пет дана борби на овом сектору убијено је 950, а заробљено 320 непријатељских војника м официра, уништено 5 тенкова, 30 камкона м 7 топова, заплењено 3 топа, 7 тешких бацача, 42 ауто-

матска оруђа, 11 камиона м много друге ратне спреме. У овим операцијама нарочито се истакла 19 дмвмзија Народно-ослободклачке војске,

Пре три дана Немци ми усташе из Павепмћеве телесне гарде повели су офанзиву у Загорју, да би га очистили од наших снага, У жестоким противнападима наше јединице одбациле су непријатеља ка Загребу. Том приликом убијено је 250, 2 з= ребљено 70 усташа м Немаца. На путу Крижевци-Дуго Село диверзанти су срушилм један бетонски м два дрвена моста и унмштклм један оклопни аутомобил.

Јављају нам из Албаније да је Народноослободилачка војска ослободила Елбасан, последње непријатељско упориште у уну-

трашњости Албаније, Немци још држе уски приморски појас Средње им Северне Апбаније м комуникацију од Скадра преко Кукуса ка Призрену.

СУТРА ПОЧИЊЕ ПРВИ КОНГРЕС АНТИФАШИСТИЧКЕ 4 ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ |

Још само неколико часова дели нас од најрадоснијег, најславнијег дана, за

дневно појачава ударце по непријатељу, дневно улаже све веће напоре у изградњи нове државне заједнице наших народа да би што достојније дочекалт тај дан, дан 1 Конгреса антифашистичке омладине Србије.

Никада још пол сређенијим околностима нису млади српски делегати ишли у свој главни град, У њему је управо 33вршила своје прво заседање велика #8тифашистичка скупштина наролног ослобођења Србије. Српа млтлих Соба н Ср» киња испуњена су дунас срећом јер виде по први пут отклко живе да се остварују вековни снови њиховог народа. Као плод три м по годишње борбе српског натола, у којој је омлалина огроман лео терета примила на своја рамена, спгски нагол је звојевао ме'само еслобсћење ского читаве теритсвије Собије, нето и стекао ска пптва која су му векотим> била оспоравана, У таквим линимзги отожавење | Копгреса автифотиститко омладине Себије побуа нарочит зилнај,

Некала иелостиживе тежње сппске омлтине потињу се доиое остаРтттати, Највећи локта и налета мтнићестанија тога јесте 1 Кошггес авнтибитистичке омпалине Србије,

На 1 Конгресу гитибћитистиека | рмиљлима Србије манмфестовеће јел једанпут

њемим грзницама. Ммимстар бугарске влапе Пебем Тестеџев мајаамо је да Макеломију реће бмти пише мамем еазлера, него

кармка слоге м блатстаз балканских нарола.

Мивољубмем народм Југослламје желели би да живе у вечмој слозм м помјетељству св стим својим смседмма, па м са онима на стојој јужној гранмим — Гоцима, Алм се може десмти да шовинмстичка политика владе Папандрсуса према _ македонском народу у Грчкој може довести до слабље-

|ња м нарушавања пријатељских односа из-

међу Грчке м нове Југославије. Македонски изрод под грчком влашћу подвргнут је жестоком терору. Наш народ тамо крив је само зато што хоће у својим једмимцама да се борм протма окупатора, да говори м пише на своме македонском језику,

и још оддучније своју чврсту решеност да мобилише све омладинске снаге за коначно истеривање окупатора из паше

ту. Нове хиљаде и хиљаде пушака које ће младе српске руке чврсто стегнути и продужити славну ратничку традицију српског народа у овој најправеднијој борби коју је икала водио — то је кајузвишенији смисао овог омладинског коне греса.

На | Конгресу ће доћи до изражаја несебично и самопрегорно суделовање срлске омладине у изградњи нове лржавне власти, која је управо ових лана, одржавањем Прве антифашистичке скупштине наролно-ослоболилачких одбора Србије, ударила солидне и реалне темеље демо кпатске федералне српске лржаве у оквилу демократске Југославије.

Расправљаће омлалина Србије на своме копгресу и о томе, како да се пружи ефиктсна помоћ осталим крајевима наше Југославије, који су највише пострадали ол окупатора и ломаћих излејника. Она ће још оллучније истаћи потребу суледоптње омладине у обнови нтше земље.

1 Конгрес антифашистичке омладине Собије тоеба да широм отвори врата у гелове Уједињеног савеза антифатистиче ке омладине Србије свој поштеној и ролељубивој српској омлалини која жели стећу своме нзролу и која је вољи ла сулелује у изготђивзњу нове лемократске зеедитте свих народа Југославије.

Живео Птвн конгрес антифашистичке омлелине Србије!

да му се над главом вије његова, македонсма застава. У протесту Македонца Пмимитоа Влахова, потпретседника АВНОЈ-а каже се ћа су мзјаве км депа владе Папандреуса у пуној супоотности са принципима А. тлачске повеље која гапентује право самоетвелељења до отцепљења свима народима, а коју су примиле све савезничке војсте па м грчка. Македонски марод је дужан да помогне своју браћу да се уврсте у општи антифашистички фронт и да се ис. тунм вековна тежња македонског народа за његовим потпуним уједињењем. А за целим македонским народом за тај светм цмљ стоје сам народи Југославије, јер је то не само питање македонског народа него животно питање м свмх народа Југославије,

Брана Перовић