Omladina

еј 422Ј4

Година || 7 децембар 1944

ПРОДОР У ПОДУНАВЉУ

Од генерал-мајора ВЈЕНОСЛАВА Ј. НЛИШАНИЋА

Подумазље је демас поприште вели- гозу улогу и значење у оквиру страте- | Најзад, тродирење нмешег фронте ких борба ма простору од гијска на ју у Европе, дрез безему све ће више јаке Северног гребема Карпата до средње _ При оцени ова улоге не треба посма- | угрожавати опстанок

Дрине. Днеане заповести Маршала Сте- тРати само тактичке устоха наше љима им ратим извештаји мешег Врхжов- ске м кразве губитке оји | мог штаба све чешће објављују вести у умутрашњости земље држи танку пао тешким ударцима ноји су не том учиму о главних комуникације, простору зедати непријатељу. Трупе (У, Ме треба посматрати само ослобађање 1. м ИЕ. Украјаиског фронта Црвене ар- " освајење терема и упоришта окупатомије им но-ослободитачке рових. Треба у праом реду уочити освојска руше последње позиције немач- мозму чињеницу у седашњој ситуацији, ког одбрамбеног система у западним да је машв војсма створила чарст и орКарпатима, ма средњем Думу им у гамизовон . који је по свом подравско-сааском базену тежећи неодо- ложају, дејству м оријентацији од ве. љћиво према западу, у унутрашњост Че. лике важности

кословачка и ка границаме Аустрије. За ција ме само у нашем

Свега мекогико дема оборена је нељач-| рату већ м у одмосу ма суседне фронка одбрана ма планинској реци Ондави ове.

у заподмим Карпетима м тиме олакше-| Распоредом им дејством савезничких мо продирање ха важним упориштиме "рмија на истоку и западу, као н у ИПрешеву и Кошицама, у североисточној телијм, стегнут је обруч око Немачке. Мађарској исчупани су најјачи стубови На мстожу обруч иде од ушћа Њемека одбране Хатвам, Егер и Мишколц, јуж- делом границе Источне Пруске, Вислом — преко Карпата на Дунез — ту'

источни и сезеромсточни прилази Црве-

ни,

Будимпешти мепазе се у рукама ме армије, јужно од Будимљеште форстрам је Дунав на сектору ма којем је претстављао ку препреку у сазком погледу и извршем је дубок п према западу и сезерозепеду.

Подуневље је у географском и скомомсхом погледу веома вежам део Европе. Дунав је велики оде

ум пут који везује средњу Европу са истоком м југоистоком. Његов слив обухвата велика и богата подручја па и ве-| ћа део наше замље.

Немачки жмперијалисти изабрали су Дуиза већ одавно кво осу сњог економског ми војмичког продирања на блиским Ис Дан »Отапа пасћ Омепе), Хитлеризем, паж, намеревао је Подунавље учи Мите

О БЕМ о ДРАЋАСЛАВА

МА,

Њ · » имао постети реном,

лер је дуго времена држао оњај простор обезбеђујући мо њему бокове

својих смаге на источном тугу исто врста исцрпљујући га економски. Сада је мемачки одбранбени систем

пружила Италији савезнијенима у долину Пода.

чарсто повезало са

мим прилазима са безброј споредних северозападном жуту меше рукаваца, поред саме обале велике шу-| у Словенија, Корушкој, Штајерској, И- | ме се мочварним тлом стри и словеначком

повећале су тешкоће кретења, осматрења м . ватре. За неше трупе ово је био први трелаз велике реке у оквиру велике опереције на орг Соче и

ажазовеном фронту, мслит који су оне одлично подоказавши и

мо од Педе против продирања савез. 'а-| цичке групе армија генерала Клерка.!|

. Одреди југословенског ке не успешно | (Из „Комсомолске Правде") су јама подилн зајед“

овим операци

мичку екцију са совјетским. артилерцима м тенкистима показујући усто ме семо пожртвовање им храброст него м змење да тешто искористе најновију технику. Х

Декље на целом Подунављу имицијативе је потпуно у рукама Црване грми-

пој. | ких армија у север Ега

зе будући развој спергослободилачком |

помеоутих немам. Италији.

снаге у мешег ратишта мелззе се под стелним ударцима из разних праваца.

жезује де су главнине њихових ммого више удељене од долине Саве

него што је врх нашег продоре на ле. е удељен од главних не-

зије које ма свом дугом путу проби

ња остевљају велика гробља својих војмика и материјала, напуштају камионе, пале магацина у трују храму жоју не могу понети. Многобројне рењенике, међу њима м мајтеже, не могу пренети вамомима већ их вуку са собом. Мо-

. к

ош“

рел ових трула је уздрман. Било је случајева да су официри убијели војнике

који су одрицали ћојмика који су

крај аждаји која је хтело де покори читаво „УРОЛНОШТУРМ“

НЕМАЧКИ ГЕНЕРАЛ (тихој: Кога сте то довели! Па омм су сви хромм, криви,

|| рану ове

-| цијативе народних маса или на орга-

ке окупаторе. _ Шо се тиче нашег | слепи...

венсњег ретишта, развој догађаја у по-| КАПЕТАН: Можете говорити гласно, го:подино гемерале, — м они су — та спедње време сво јече ње-| кође — гпужм...

борбе створили

дилачку војску

фашизма. Сви

демонратску Југославију, озбиљног фанто-

ра у савезничком блоку у борби против

непријатељи суисвих наших савезника.

силу — Народно-ослобо-

и створили федеративну

њени непријатељи дгнас,

ГОДИШЊИЦА ТЕХЕРАНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

Када се ради о уништењу једне тако м назадне сите као што је ф стичка Немачке, меда се реди о очувању основних животних интересе свих 6 народа, онде је ту по-

требно јединство свих напредних м демократских сњага света. Нашле је фа-| шистичка Немачка подршку у свим на-| зедњачким и реозкционармим слојењи- | ма готово свих земаља. Требало је то савледати. — И тако су се сље-оне владе, којима су пред очима стајали интереси њихових народа, донеле одлуку о заједничком вођењу рата, тако је дошто до савеза тра мајвећо силе света! Совјетског савеза, Енглеске м Америке. | читав миз заједничких зкција и |

је- | разговора долазила је до изражаја тај

њихова сарадње, з зматио се консолидовела и добила своју најсјајмију потврду споразумом у Техераму. Ту су се св-| стата три мајеуторитатианија претстав- | Миа трију мајзећих сила света Стаљин, | Черчил и Рузвелт, Декларација коју су они потписали свеким својим ставом ава на мори они а што енен | је окончење рета, за обезбеђење што |

сви народи сљета живети с У својим јеним земљама, у брат-| ству и миру, сагласно са својим иластитим жељама и свестив,

Такаммл својим стовом тај је спорзаум | био снажан удароц хитлероаском блеку м самма онима који су прижељихва“ | пи, ради својих себичних интереса, раздор мамеђу савезника, и покушевели де то постигну и. је интригама. Разме приче о томе да је те декларација само пепир без вредности најубедљмвије је демантовала прота

у 3 О

М Бед кој ајсма морају да рачунају и совезници м сам отворени и" "п

неља мајвећм торст њо својим леђима,

НЕКОЛИКО КОНКРЕТНИХ ЗАДАТАКА

тиме је зматио олакшано. Она је тако

и- | муњевито мапредовела и још увек на-

предује, да и сваки слепац може видети да је под удерцима њеним и сезезничкмх грмија крех фашистичке Немамна у најскорије време неминован. Довољно је семо погледати мепу па видети како Ће делу изгледа Њихова се редње. Огромна ослобођена прастранства толико су убедљива чињеница да је сваки коментар сувишен.

То декле, значи де су се разна господа митригамти, мемачке о упизице = сње раде у интересу свога џепа, м који су се укаљелм у крви свога народа, овога пута прељарили у рачуну. Они су упорно говорили: доћиће Енглези и жема ће онда бити лако, ми ћемо бити ос Али, шта се десило, Енглези су се (гослоди интригантима потпуно неразумљиао) позезали у изшој земњи са истински демократским смагама. Наша Народно-ослободилачке војска је марасла у огромну снагу, а федеративна Југославија постала је чињечица. Шта седј Миоги ће од њих можда кломути духом а многи мастаанти

миштају лежи О томе жеко их Енглези потајно помажу, Али ми им нећемо дети да се мабецеју љагом на наше савезнике, Чуваћемо јединство свих деоаонрвтских сила истим омим снагама којима смо учествовали м у његовом стварању.

Ми смо декларацију правилно схветили. Да би наш народ управљао сам собом онако како он то жели и како је у његовом интерагу, створити

тељи су и СВИХ нашкх сажезмика.

који стоје пред омладином Србије и Војводине

На омладини Србије, која је на свом 1 конгресу дала иницијативу за свенародно такмичење за помоћ пострадванм крајевима, лежи нелики терет испуњења тога племенитог круптог за: дотка.

Србија има богато Подунавље, богато Поморавље, богате остале крајеве, које (ашистичке паликуће захваљујући борби нмших народа и херојској Црвеној зрмији — нису стигле да «пустоше као Босну иди Лику, На српскај је омладини сада да развије најширу активност у обилном б

да што пре оспособе предузећа, која су оштећена. Да пронађу инжињере, стручњаке, да даду радну снагу. да се бане добављањем сировина.

Слични задатци стоје данаб, непосредеку, и пред омладином Војводине, која је преко своје делегеције на | конгресу _ антифашистичке омладине Србије, прво прихевтила позив на спенародно такмичење за помоћ постоадплим крајелима.

Подаци говоре да је само 159 обра-

вотанх немирница у пострадале наше крајене. Требало бин свагде, где је то могуће, да омладинци и омладинке по“ такну трговачке задруге да се што пре дате тог посла, а тамо где је немогуће или где таквих задрути нема, требало би да се баце на развијање ими-

низопање „каравана“ (коњека или водовска кола и слично) за пребацивање намирница

Треба развити најширу камп народу за сакупљање хране и стоке на бази добровољних прилога у помањкању магацина или пећих штала, треба да нде од куће до куће и узима обавезе од сељака колико ће који д» даде. Залихе које ће на тај начин прикупити треба омледива стави на расположење нарадно-оса бодилачким одборима и да уз то води

бригу да се цела комизња за сакупља“ ње добровољних прилога добро администратиано уреди

Извршити хитно оправку мостова и

ихаред“ железница, оспособити све кому ције по Србији — то је најненх мји задатак, То се нарочито одно« на жељепмичку пругу јужно од Ништа. У Србији, богатој рудницима, многа су окна улп затворена затрпана Младићи мо девојке треб

спусте у руднике, мо где треба, да п

оудтичке ходнике, где то треба, да организује довол утља — гле не иде друкче и воловском митретом — до

прве железничке станице или речног пристаништа. ,

диве. земље у Војводини обрађено. ЖИ- | Треба оргенизовати не само омлаг овога зе-

ску радну смагу за обраду мленшта мего и развити најширу агитацију У широким маподним месама за оброђивање земље.

Непрегледне количине кукуруза и сунцокрета (који је нарочито важзи У производњи уља) гњиде по пољима Војводине. У решавању тог задатка треба да се истољи иницијатина омдадине. Напуштена имања народних неприја“ теља у првом релу оних Немгпа м Мађара у Војводини који су актилио помагали разбојнички „мовн поредак", још увек се не искоришћавају свагде довољно у корист игоода Руксвеђење тим имањима и покретном имовином, каја им је припадала, не лежи још свагле чвосто у рукама наоодне вла“ сти, Ту великим делом имо реч омлалина — нарочито из Народне милиције, Оми треба примером ла покажу како се чува народном крвљу стечена имовина.

Осим тога омладина Војподнне треба дз пронађе могућнос костна имовина — коју био присиљен да остави у Војводнин = Фу што пре послата оним брате ским мародима наше отпџбине којима је најпотребнија.

Ето, то су неки од хонкретвих задатака на чије је испуњавање мислила омладина Србије, а преко својих делегата прихвитила и омлеалина Војводи“ ме, дајући обећања верности доугу Титу и Наџшионалном комитету, на 1 конгресу _ знтифишистичке – омладине

На маздим људима и девојкама је

Србије.