Omladina
Страна 4 ОМЛАДИНА Врој 27
давна држале књиге, смело су запалиле каммон. Омладинско срце куцало је лудо од среће и узбуђења. Немзказано је била мржња Зорице да би могла да осети страх, Пламен је захватно разервовр са бемзином, 8 овај даље делове камимома. Страховнта ежсплозије матереља је Зору да се окрене и до жур-
ЖЕ
„=
Фе папе ву о филе а)
с бдиантитена, тавгидчење
7
Сећање на ЗОРИЦУ БОНОВИЋ
Нисмо могли да верујемо, вли кеда је више није било међу нама — ток т6да смо осетили шта смо изгубили, Изгубили смо херојг-борца, јумачког члама нашег СКОЈ-а, искреног » доброг друга, милу и нежну У.
_„Уздрхтали, нежни тонови вмолиме, под још младим, межскусним прстима, одјекивали су м допирали у суседну собу. Змали смо да свира Зора. Била је исувише скромне им стидљива да би мегта да се осмели да свира међу н= ма. Вежбела је мсуморно више часова дмевно, немзмерно је волела виолину. Осигуран грађански ж' омогућио је Зори да се културно подиже и развије. И ми смо тада веровали да ће од ње постати уметник не змолмим.
Врло често, тих дема 1939 године, Зора би седеља дуго замишљена над књигама. Нису је много интересовали школски предмети. Она их је брзо севлађивале. Али њено младо биће тражило. је нешто друго. Тражило је живот, срећмији м бољи, пунији живот младости. А под овахвим окопностима » друштву у којем је живеле то није могла добити. Читала ја ммого, меуморно. Искрсевали су пред младо, озбиљно лице ликови Толстоја, Достоје! снег, Горког. Заволела је Зора свим својим бићем, свом својом душом велимог руског човека, заволела је немзмарно текожине борбе им људског стварања, Мрзела је из дна душе фашнстичке злижовце читајући о »На заподу нешто ноо". Дубоко су се урезивала те осећања у младо биће 13годишње Зорчце.
8 септембра 1939 године када је омладмна Београда изешла у Кошутњах де се провесели, де слободно да израсвојој младости, крвава — џолатске
(У у кра је преливала нежне плаза ужојке убијемо другарчце, а Зорг мемоћна у своме гиову м мржњи заједно са осталим друговима каменицама се супротста ла ретолтерима м пендрецима. Како је умела да мрзи Зора, како се тада њемо омладниско срце мстунило немсказеном мржњом према свим тим попициским псмма, према целој резкцији, која је гушила мледост, Кеко је њемо срце теда зепламсало мемсказнанм. пламеном освете н Борбе, да со никада више не угаси,
Фашистичка немам је почела све више дз стеже земље Европе. То се њи дно одразило и у нашој земљи. Почела је фешизеција у средњим шно лема. Зора је заједно са оствлом сред-
њошколском _ омладином то осећала. Ома није хтела да их фашизирају, да стварају од њих постушче машине. Би-
„о је на стотине тажвих омладинаца у којима је живље срце
града се није дела покорити, Руковођена својом јунечком организацијом, СКОјЈ-ем, чији је члан м она постала, Зора оргенизује у јеку опште средњошколске сахције у _ Београду, енцију у својој гиммезији _ против фешизмрања смладимског средњошколског виста еЗорах, Преко 3000 потписа је секупљемо тих дема 1940 године у средњим школама и у знак протеста послено Министарству просвете. Али ревкционарно воћство попа Корошца је дало зликовачки одговор. Преко 20 мајбољих омладинаца из београдских гимназија било је искључено из свих школа у Југославији, а око 200 из свих шкоља у Београду као »антидржавниа. Међу овим последњим била је м Зора —_ четризестогодишња девојчице. Васлитаваче под брижном, јуначком руком СКОЈ-е, Зора се показала достојна мајбољих омладинаца нашег гра-
есталом антифашистичком омладином. у Београду. Зорица се могла видети свуда. По школама, улицама, по предграђима Београда, у сиромашинм кућицама, где је онако слаба помагала другарицема радницема да што пре оперу веш да би могле да иду ма састанак. Била је неуморна у раду. Неизмерна је била у њој љубаћ према своме народу, према омладини, Детињаста према друговима, озбиљна у одговорном раду. У нежном, склад“ ном телу скривала се огромна енергије. Поносито лице ускамрено – смеђим, кестењавим увојцима девало јој је изглед помосите пркосне борбене младо. сти, М увек је била теква. Поносита; 2ли и нежна им топла према својим друговима. Освануо је 27 март 1941 године. Свеж, ведар. Цео Београд је узаврео, ускомешао се им у силном одушевљењу м жанифестовењу појурио улицама. Београд је достојно скинуо се себе срамотњи Тројни пакт, МИ Зора се сливала са миогобројном поворком. Цело њено биће је треперило од ненсказана срећа. Први пут — за њу м последњи — могта је слободно да каже сље оно што је у срцу носила. Била је поносм-
та, јер је осећала де је м она имала удела, својим радом, у стварању 9 вих манифестација. Дрхтале су јој руке од узбуђења, среће им поноса, када је добиле прогласе Централног комитетв Партије.
6 еприла 1941 године кеда се мајбољи део омладине сакупљао дв манифестује своју љубез према СССР-у, фашистичка Немачка налаљле је на нашу земљу. Зора је посматрала са мнтересовањем, још не сналазећи се, ваионе, који су се светлуцапи ма ведром небу. Бомба, које је пала близу ње, освестипа ју је.
И од тога дама Зора, над м многи другим, почела је да осећа све више и више страхоте рата и фашизма. У Зоримој души скоро _ детињој, нежној, езститаваној да неизмерно воли човека, де се бори за његов нижља је света им племонита мржњ према фашистичким _ зликовцима, 0громна љубав према своме поробљемом народу,
Петмасстогодишње Зора, чедо јунечког СКОЈ-а, јуна 1941 године да би дала дожаза својој огромној мржњи пре ма крвавим освајачима, зепелила је фешистимки каммон.
„Бран, отсечни, омладински кораци. Нежне девојечке руке које су до не-
не њапусти улицу. Била је пресрећна што је извршила задатак, што је нанега смртиом мепријатељу ударац, Радост је била тим веће, што је знала дз тога дама гори ммого фашистичких камиона.
Дивљечке руке фашистичких зликоваца зграбиље су нејако м межно девојечко тело, бациле га на земљу и тудачки, у сеом бесу, газмли су је мотама. Задрхтело је омљадинско срца, али сада притајсно, изнемађено.
Када се освестила, ондела је око себе умакажена лица од боса м гњева. Гестело је хтео по сваку цему де измудм признање. Код Зоре се плава жилица ма челу изразито повећала од напрезања. Схазтила је немеру фашистичкик џелата и била свесна опасности. Пред њом су искрсаваћи најмипији, мајдражи ликови њених другова, с којима се борила неуморно "а окупатора « домећих издајника. Још су били свежи утисци с погладњих
тдв се диску о јуна ком држању омладинца Богдана Вела. шевића. _Плакали су теде омладинци“ за својим другом, а Зора, 6о поема непомично седела. Она није ни Сматреле је да не треба плакати. У њој се та туга промо изгубљемом другу претворила у завет, обећање да ће га осветити, Заблистала су јој очи, нада је устала м помесене мемзмерном мржњом према окупатору рекла: — Другови, еко ја падмем, пржоси-
Сада, каде | тила се тог сананое обећање, сећа, се тих мипих ликова којима је дала обећање м завст да се пред непријатељем треба храбро и достојанствено држати, презриво је гледала побеснела гестаповце,
Падали су ударци, немилосрдно су Фијукали пендреци, зам су се џелети једни за другим целу ноћ. По ћељијама су другови с болом слушели тупе удерце гли јеуке мису чули. Дивили су са омладнихм Зори Божовић...
Када су краници увидели дз муч ња не помаже, онда су променили метод. Изнемоглу и мамрцавзраму од мушења, бацили су у камион им у меколико межова водили на београдско гробље где су јој показивали – гробикцу, зко не ода своје другове и дру
Али, ми страшна мучење, ни претње, ми ужасни болови, па чак м онда када су је водили у околину Београда и стааљали јој револаер ма о слелоочнице, ништа мије могло да матера де 30ра ода своје другове, своју оргамизацију. Гестапо је бесмоо, Било му је неопжодно дз сазна организацију које организује то паљење, јер је то био период масовне саботаже,
Изнемогли им _обесхрабрени у свом подужвату пребацили су је у логор. У логору је Зоре продужила да пркоси непријатељу. Певала је звомким гласом, победничке песме, певала м дизеља дух осталима. Падалм су ударци Вујковићевог биче на бледу м изнурему девојку, ели ома је поваља м даље. Вујковић је беснео, добијао нерпно мападе им питао се одакле толико надчовечанске снаге у мелом, нежном телу.
17 октобра 174! године међу 500 прозваних за стрељање била рица. Миједзи мишић мије задрхтао на њеном _ лицу. Мзмучена (батинама » глађу, бледо, тетурајући се, ели високо подигнуте главе, насмејана, мспуни-
ла је обећање које је дала својим друговима. _Отишћа је ма стрељање певајући.
Данас се наш марод, наше омледима ми неш СКОЈ поносе омладинком Зором Божовић, Ома је свети пример којим су пошли киљеде и хиљаде омладинаца. Она је дела пример како се воле, бори м умиро зв свој мерод. Ранка Божовић.
да. Када су је професори преклињали« да повуче потпис и да кежо да је то месвесно потписала, па ће јој со све отростити, ома је дала достојан одговор. Фалада, зли сед са миого више мскуства одлази Зора у Сомбор, где загршева малу матуру. Ту долази у додир са радничким покретом и оно што је мекад читала, о чему је само размншњела, види седа у потпумој ствврнссти. И чврсто се везује за раднички покрет. Мимо, скл це нове ученице побудило је пажњу међу сомборском омладим.
антифашистичком покрету. 1940 године, посетивши Софију, Зора је била ван себо од радости, јер се вмдела и резговарала са кздемиком Павлогом. Толико немзбрисивих утисака је оставио тај разговор ме Зору. Посета совјетској нњижари м гледање нехалико совјетских филмоњ где је Зора могла само да назре сто оно што је осећала м волела, о чему је само сењаља илм кришом на сестанцима разговарала са другозима, дело јој је још више потстрека зе рад када се вретила у земљу.
Здравстевно врло сљаба, те године ме иде у школу. Била се сва посветила октивном, организованом раду са свом
диње ли
ПРВА ПЛАТА –
ДРВАРСКОЈ
ОМЛАДИНИ
Своју прву плату (у износу од 11.584 — једанаест хиада пет стотина осамдесет и чстири динара) устулам јуначкој омаадини херојског и устаничког града Дрвзгра оној омладини, која је неуморно са песмом на уснама данима носила наше рањемике, која је у близини самог фронта под непријатељском ватром добропољло жњела за нашу херојску војску жито, која је босонога зими прско снежних и врлетних беспутних планина пробијала снег и преносила
на зеђима храну нашој је
ој
наш Ј је још од почетка народно-ослободилачке борбе сва наша
војсци. Опој нашој, најсвеснијој ј" ј ) “ која
и уз нас. Оној омладини, чији ударчички рад за добро наших народа не можемо м нећемо никад заборавити. СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ!
6. 1. 1945 год. Београд
Помоћник
Поверемика за грађевине НКОЈ
пљлуковних Инж, ЖИВА М. ЂОРЂЕВИЋ
да нам бити — ка-
Познати су мљаци м комшије Народних хероја Ма-
рмје Бурсаћ м Здравка Челара, то је омладмна коју је
ст тадане хреатеане
7.410 нових
полиције, запленили 70 ручних бомби, 48 пушака, 74 војничка одела један „шош“ митраљез, 29 крава м 7 комада свиња.
БЕД А,
омл А: 2
Лине у међусобном такмичењу
ашена норма 4 пута. Лике је дала 7.632 радна даовде премашнла норму за
ПРОШИРЕЊЕ УСАОХ-А;
1 МОБИЛИЗАЦИЈ. ДАНА; 4 ОДРЖАНЕ КУЛТУРНЕ ПРИРЕДБЕ; 5 САКУПЉЕНА ХРАНА.
Омладмна Горског Котара такПримор- на којима је присуствовало преко 3.000 омладинаца.
даља је 7.600 радних дана, а у редове НОВ ступило је 227 омла-
Омладина округа Ријеке дала је 3,695 радних дака ма пребаци вању хране за нашу војску.
Кордуна =»
раде гаје год то Домовина од њиз за тражи.
То је је све дала за слободу м за њу све омладина првог удног града Југославије.
Б ћи 1 ка руку, омдјеју; не пуштајући пушке с“
Видјелм смо њиховог команданта Славна Родмћа како четрдесет прве, на завијаној петровачкој цести, дочекује прве шватске колоне им видјели смо омладинне моје су му домијеле прве чарапе м прву торбицу са храном, од уста отим-
мутом. + Чупм смо како је, четрдесет друге, де-
410.279 радних дана м
и 3 БРОЈ Р, Омпаднна Далмације такмичила
„ промосите славу Дрвара у Тре. _ Зими 1944, дрварска омладина оправЊој бригади кроз Четврту м Пету офан- ља м чисти од снијега завијану дрварзиву, се на безброј чука, кла- ску пругу м кроз заметени Грмеч м Кле-
9 "!0 децембра одржон је у Дедни-
цама слет омагдиме округа Горски Катар, Хрватског Приморја, Ријеке и омладипе 45 Истарске дивизије. На слет је дошло 2,000 омладинаца, међу њима и делегати из Словеније. На слету је принила омладина округа Ријеке вехар у знак признања за најбоље резузтате такмичења,
у такинчењу од 1—18 децембра 46.
сковачка омладина дала је 2492 радна дама н сакупила 354.240 динара. Радна чета | кварта дала је 582 радна дама и сакупила 83.000 дин. Ра, чета [| кварта дала је 644 радна дана, а у новцу је сакупљено 129.820 дин. Радна чета ЈП кварта дала је 540 радних дана, док је сакупљено 65.000 димара добровољних прилога, Омладинци кварта даљи су 420 радних дана и са-
купизи 77.120 динара,
24 децембра одржата је копференција омладине среза крушевачког
у сази Омладимског дома. Формирана
је радна бригада која је досад да,
1.175 радних дана.