Omladina

Број 31

Четрнаестогодишњи водник „ЈЂица“

Када га погледа човек, нема ништа нарочито да види. Мала, сува фигура, увијена у немачки шињел. Из њега се скоро н не примећује, јер му рукави прелазе читавих двадесет сантиметара преко шака. | лашнцу му покрива нахеро постављена титовка, док му суве ножице осавија тешка војничка чизма. када јаши на коњу, где га човск ооично може видети, јер са здрављем не стоји најооље, изгледа као неки штапић, Само се истичу његове живе очице и беле звезде на рухавима. По чину је водннх м то најмлађи у нашој дивизији, па можда чак и у целој редно-ослосодиличкој војсци. Најмлађи, јер му је тех четрнаест година.

Име му је Мдија, аан га сви дру: говн зову „рица. Његов отац Никола рначар ка росанског |рахова, у коме се и мали /рица родио, бораш је још из 194: године, Погинуо је у У! офанзиви на поњуху, Тој пленини пуној дивљине, планини коју су мвоги наши оорци запамтили. Стешњени од непријатеља борци су се са муком пробија. ли без хране, одел: муниције, а пре, товарени мосилима другова и друга рица, док их је фашистичка кама у стопу пратила, Ту, мосећи рањеника, погинуо је и Михода. Он је погинуо, зан његово дело наставио је његов син, мали Јбица, који је ступно у Народно“ осдободилачку војску 1942 године. (тада он стално си својим старијим друговима гура кроз орда н кланце Босис н Санџака, а потом кроз питому Шумадију, да бн најзад, н то међу први“ ма, стигао у Београд. Тада је добно и чин водника, М ту сам га и ја упоа нао. Иако по годинама млад, ма његовом

тима собе појављује се дежурни са речима: „Један курир за батаљон“. Мали Љица одмах скаче, изко је напољу мркла ноћ. Треба се довући до батаљона који је на положају и предати пошту, Свестан је ом свега тога, 18 ће да изврши поверему му дужност, јер он је курир, а поред тога м во, мих. Њега не плаши зујање граната, које непријатељ добацује чак и до нас. Ови је већ стари борац, борац који је прошао кроз више н који је добро осетио шта значи изртизански живот.

Мало прича, јер више воли да слуша старије другове, са пажњом која је својствена старијима. У њему куца срце, истина зрло младо, зли срце јуиака, срце младог новог човека.

Такав је мали

Положај Светислав М. Петровић

ПРЕДАВАЊА НА НОЛАРЧЕВОМ НАР. УНИВЕРСИТЕТУ

Петак, 9 : Копцерт савремене словенске музике (Узводно предеМигемка вање Д Субота, 10 фебруара: Др. Борислав

„Брах у Совјетском Савезу“. Недеља, 1! фебругре: Нема преда“

вања. Понедељак, 12 фебругра: Мема пре-

моњић, професор Университета: „Геопоаитичка улога Србије у Федеративној

Јупославији“. Четвртак, 15 фебруара: Нема преда“ вања. Петак, 16 фебрувра: Инж. Влад. Јовамовић: „О езелт у

ОМЛАДИНА

(Отац тражи сина ударника

„Њећ трећи дан бура пољане мете,

спрема се зима,

студен ме смјече у старим костима, то сву ноћ не могу да тренем,

то сву ноћ не спавам, куме,

Молим ма ударммка смма, далеко у брдима, „Закаснио см, чича, овдје га више (О. боже, мма ли он гдје пећи сад је на другој страни. м је " му ноћас зима! Баш су кренули прије два дана, отишли, старм, на Јајце, Жеђ стара, порами прије нег сване на варош краља Стјепана.“ н добру тој идем „О, види само њега, о, бог му дао срећу, чујем, негдје је мод Сане.“ свуда ли тај стигне са својим митраљезом. Даље га тражити нећу.“ Огрнут кожуном кренуо Танасије у оу јесењем Стари из торбе милоште иззадно накркаљен од ст. и младим ратимцима подијелио Бодро се старина пустмо уз поље. н литру ракије мсточно кретњама свечаним стармнским „Хеђ ређе, је л' м здравмцама кићаним. амо, знаш, у У, најбољег ммтрањесце, „Окријепите се, дјецо, срећа вам пјевала ваша, межда см за њега чуо, ен сте ми драги ко м мој митраљезац, понос је цмјеле сем сте ви дјеца наша. А на Врпољу ре: А ономе моме реците, ако га вндите негдје, „Овдје сад није да бик га стигао био, отишла — пут Кљ али сам, дјецо, посве остарко" (0, пост му његов, види ти мога сина. А кад је стигао мући кореном, спорим уморним, Тре, ма Кључ иренули — чудом се чудм старина. _ м пица помосита, |те, ја пошо да га обиђем, брижна га стара с прага омднш: м торбу носим, за сина јединца пита. стара му нешто шаље, а гледај њега, љопова једног, Старина, насммјешен, трудан, отишо моман на варош. одмажну само м вели: Шта ћеш — сад морам дање.“ „Не врмједм нам за њим ићи. А кад је на Кључ стигао Другм је корак у њега, «с кленовом шљаком у руци, то ти је ударник прави, рекоше тамо: „Закаснио см, старм, а ми сме остарили. брнгада је већ а Мркоњићу, Никад га нећемо стићи.“ то ти је тамо трема Бањој Луци.“ БРАНКО ЋОПИЋ

ОБНОВЉЕНА ЈЕ УМЕТНИЧНА ГРУПА „ЗЕМЉА“ |

На ослобођеном делу Хрватске надази се и већи број сликара, међу којима и неки чланови Онвиџс ликовне групе „Земља“. Група је осшовзиа 1929 године и њен главни задштак био је уметности у службу

налазећи дарозите снаге У народу, мсђу сељацима, сликари окупљенн око „Земље“ забележили су несумњиве успехе у раду. „Земља“ је дазнала својим члановима одређени правац н идејни, смисао У стварању. Верни том свом стану, многи чланови „Земље приступили су народ по-ослободилачкој борби п сада под но. њим условима поново оснивају своје у дружење, настављајући свод умстинчки рад повезан са народом, Данас више мего икад пре Поводом обнављања групе, уметници су издали маннфест у коме изјављују спремност за конструк тиван рад из културном пољу у борби за слобо-- м демократију. ЈУ исто време осуђују оне бивше чланове „Земље који су издали и себе и Смој народ н ставили се у службу фашизма, Манифест су потамсали теознати сликари н вајзри Маријан Детони, Антон Августинчић, Фрањо Мраз. Отон По-

стружник, Вања Радауш н Ћеуро Тиљак,

За последње две деценије радио, не само де је постао једна од највећих имдустрија САД, него је вмеричку публику ближе упознао се уметношћу, н: рочито с музиком. Рачума се да 90 ми

ћидма пица слуша класичну м популар-

му музику преко радма. Класична је музика превазишља по успеху џез музику м њу сода слуша редовно 62» целокупне радио публике,

исмог оркестра Националне ра-|

земљи“. Субота, 17 фебрулра: Исидора Секупик, књижевница: Његошева „Луча Микрокоама“. Сез предавања почињу у 16.15 часова. Преко целе недеље течајеви руског, енглеског и француског језика од 3 до 7 часова после подне.

дно комламије м комцерти Њујоршког нашој оркестра преко Колумбиа радио система, привле-| че огроман ] слушалеца упозмају

их са најбољом музиком. За време сезоне концерти Метрополитен опере пре носе се преко радма сваке суботе. |

Преко радна се такође преносе и све врсте драма почевши од класичниа, грм ких до сегремемих Бродвејских комеда

Поповићи. Мало село Источне Босне, неколико километара од Дрине. Наш мачњански одред непези се у селу. Зе чежолико дане машег борге

о животу, о борбама, о

се смењују. Ведре августовска

пуме су смека, песме, разговора. Завољели смо село, осећамо се тако блиско м пријатно међу овим људима. Баш кво да сме у меком селу маше Мачве.

љетњег јутра пробуди |

једног ведрог њег јека тутњава. Чује са жестека бор.

6» бош са оних положаја на којиме је била наша прва чета. Брзо смо ма но гама. Комора се спреме за покрет. А ми, брзо ма брег изнад села на коме је био положај. Зачас смо стигли. Разви се борба између машег одреда и неколико стотина усташа им СС-оваца, мојн су у гомиљама мзвирали из шума ва чуки, Касније смо сазноли де је то била побочница зелижа коморе коју су из Зворкихз пребецивели проме Братунцу, даље за Сарајево. Тресла су се брда од експлозија мимај маштике, шерци м митраљези су везли и певали смртоносне песме. Неравна борба трејала је скоро цео ден. Држали смо маше положаје, ма да је непријатељ био неколико пута јачи. Упркос јеке ватре девојке им жене из Поповића доносиле су нам храну на положаје.

»Удрмте их, другови! Не једем гад да остане жлим И ми сме удералн. Неколико десетина мртвих у-

Концерти “

Иснет Мујезиновић

ОМЛАДИНЦИ НОСЕ РАЊЕНИКА

| РАДИО У САД |

лотмвудских филмских зепљета. Друти облик драме коју често премссе =меричке радио станице је позмат под имемом „сапун епера“, јер овај облик лака драми

Ма

с.

ста је велика. Ништа није тако изразито америчко, од материјала који се преноси преко радиа, као кумор који је веома омиљен.

Поред забавних програма амерички радно даје и информативне програме. Веститне могућности радна у селикој мери се искоришћавају. Током целе школске годмне преносе се дневни про-

сташа међубрито је њиве тоге дана. Али нас је било мало. Остале наше једикице биле су делеко, а им оне у борби. Појачање мисмо могли одмах добити. А банде усташке су јуришале, добијеле појачање.

Повукли смо се до села Хрнчића. Митраљези, који су бранили отступницу, поново су десетке усташа који су као макимти јуришали низ брег. У Хричићима смо звузели меве положаје, боље за . Повезали смо са са Мајовичанима. Очекивали смо општи противнапад. Спремали смо се. Међутим, усташе мису даље нападале. Повукли су се ма цесту. Дубље мису смелим мћи, али су зато у повлачењу попалили, умиштили све за собом.

Кремули смо у демонстративен напад ма Братунац. Неколико дугих котома пребацивало се преко брда м потожа, са разнна стрена, у правцу Братунце. Наш пут је био преко Поповића. Селе Поповићи пламтело је у сјеју и одбласку попаљених кућа. или сже се селу. У првеј кући кеја се још дммила м изгледала језиво са својим

зидотима који стрче у фис, угледесме

имемталности, њена популарност до- |

грами за школску децу у серадњи са департманом за просвету. Пријемни апарети имстелирами су у учионицома и аудмторијема, по школама и колеџима. Преносе се м просветни програми за одрасле. Слушеоци се упознају са ноњим успесима науке преко емисија које носе мазив „Неогреничени видици."

језика.

Амерички радно је приватна устано за комуникације издаје одобрења за отварање многих радно станица, одређује таласне дужине,

и часове емисија. Постоје три вће радио мреже: Националке родно комланија се 129 ложалмих станица, Колумбие редио систем са 118 и Заједничих радио скстам са 189. Поред њих има

Страна 5

НОВИ ФИЛМОВИ У БЕОГРАДУ

Филмски журнавм су несумњиво вр| сза умштости, | Совјетски филмски журнаа „Ослобоћења осограде _ делујч и својим олисиноћ по мама _дра:наћ седржејем и сњојом формом, тур изоором дожументарник њоженета оороа за осросађење њеше престонице м нечином на Којм су они комоннована м сложени, «овјетски (ржлоски рмгиљртврм су већ давно, а нерочнто у дечка борсе совјетсног народе за Осеобођење сњоје _ отеџомне, престали да суду Симо ржпортери и хроинча, они су уметници дожументарног прмњеднњање, пр Ола пису семо неутрааОЦА мениклх догађаја, мего њихови ветрени учесници ноји су овим догађајима меспарисани м који се стерају да мзеовру зе донументацију слике најважније, најнеопходније и мајизражајните. гаспоред, комбимација појединих сце' у „Услосођењу еограде, као му прошлом журталу „Авам м мублим“, и (рају не мање одлучујућу улогу. Овде |» режисер применио принцип резвитка и пораста садржајних колизија. Седржај журншла стварају семи догађаји: бороа на прилазима сеограда зе реоград — оружано бретство Народно-ослосодилачке војске и Црвено врморе у тим оороема — одуштаљен до: че« осрободнлеца од стране беогродсжих масе (овде је са великом вешти њом исноришћено приближавање им удељањање објекта, прелаз са опште слике на детаљну, од масовне целине до појединих група м лица м ооратној, м као завршни акорд — долазек врховног главнокомандујућег мершаље Тита у Београд, пореда првог пролетерског корпуса приказена једноставним сликема које сведоче о суровости протекле боров, без претемзија на „помлезност“, Правни оператер филма је Јешурин.

|. |

Фин стварамо свој Филм, Гледвли смо ужа прам филмски журнал „Одговор | народа краљу“. Београдски кмнорепор| тери мастојели су де дође до изражаја све негодовање које је обузело народ поводом вести о издаји краља Петра, < омтаност народних демонстрације. Почетак филма — митинг на Слевији необично делује. Алм у журналу нема онога што постоји у „Ослобођењу Бодграда“ — развоја документарног садржаја. За почетак филма оператери су изабрали баш најечи моменат — митинг, мејубедљивије масовне слике после којих мема порасте.

После митинга који је требало да бу6 врхунац филмског журнала, долазе мање успеле спике појединих демомстра мије. Пежња гледалаца слаби. У медостатка журнала, која би могли да 61. ду отстрањени у нашим будућим журма, спада статичност појадиних сли' ка (то је пре покретна фстографија него филм) у месовним сценаља Совјатежи уметнички филм „Небо Мо. сиве" је песме херојима — пилотима којм су учествовали у одбрани престомице Совјетског Савеза 194/, То је у мста креме песма омладини моја је ушла у ожу тешку борбу сасвим млада, из школске клупе, са свом ватреношћу и неуравнотеженошћу, али способна да ствера херојска дела. М Иљуша Стрелмлад пилот, курсиста, који заборав. а одговара на питања командира идевши гољену девојку, побеђује своју медисциплинованост и неуравнотежемест у суровим вездушним борбеме, Он побеђује своје слабости, али не

к за ратна - | постаје хладан и тврд: ; са. | + ~ д: развија се његокритикована због плитке 8270 |е недељно 2.700 емисија на 40 (У

ва љубав према ратним друговима м оаџбинм, развија се мржња према немачким варварима.

За нас је филм земимљив м због то: '6 што не приказује само општу атмосферу сурове борбе за Москву, него и појединости која је вешто изебрго ретисер, и које још више подвлаче суровост борби и жерокзем _ совјетских људм. Из сваке ситнице говори жеромзам, и зато ове сцене нису слабије од

још 25 мањих обласних мрежа.

једен црн предмет. Имао је изглед човека, зато приђосмо де видимо шта је. Следили смо се. Поглодасмо једно другог. На лепелу је ле жело згрчено, угљенисано тело малог дечекај песнице су му биле стисмуте, руке раширане. Цео израз, изглед, одењео је запрепашћење, страх. Дета је млљо зеклано, пе омда бачено у кућу, у пламен.

У душу се упмла та страшна језиво слика. Осетили смо жеђ за осветом, за борбом, за јуришима. Знамо да су хмљеде м хиљаде жена им доце поклање, убијени, мзмрцљарени, знамо да су многа села маше Југославије попаљема, зви знамо м то, де хиљаде, десетиме, стотине хиљада омладмнаца још ове моћи јуриша им састи се 22 животе својна мајмилијих, за животе мајбољих. Осетисмо дубок бол за животом овог дечака м десетине људи, жена и деце побијених у томе селу, Ни једна кућа мије остала читава, Никог у селу мије било сем једног старине који је скоро полудео од страха. Што није устело да побегне — страдало је.

Осетисме у себи неку тежину, кем-

борбених КЕ

зрецизу тугу, желост за овим људи ме. Алм смо осетили м то де је данас мајвеће хуманост, највеће човекољубње изражемо кроз непоштедну борбу, немипосрдно умнштевење СВИХ тих изроде, паликућа мн убица. Смрт њихова то је данас најчовечнији задатак.

Колона измиче ма села. Сваки је чврсто решен м припремио пушку. Савки убрзаве корак, Из стиснутих усиица, из пламена очију младих видиш и осећаш шта се у њима збива.

Копома св прмближаве Братумцу,

"У борбу не јуриш! На освету! Зе свободу! То нес води, то мем даје снаге.

Читам данес ове редове ма дневним на, сећам се свега. На Братунцу, на Бирчу, Шејковићима, Требаем, Мајевици, тужли су се мледи Мамвани зеједмо с борцима славних војвођанских м босанских дивизија. Демас се они боре у Срему, у Мађарској, свуда где још има банди, убица м паликућа. Савте ени малог дечака стисмутих песнице, зепрепашћеног мараза. Свете онм пепаљена села Босне, Мачве и Крајине. Памте онм све. Севте се они за

све. Перка Илић — (Шабац)