Omladina

Број 36

ПОВОДОМ А ВАЊА СОВЈЕТС

Друга пбсела _ севјетских уметника Бестраду умела је мешто ново у наш у нише схватање њихових теодушевљени етскин — учеткика

Се њихова појење ворипа за мес у у. Прожмаљаза) 9 кад шелизу, опи о: њеницем жуптурмог

културну маниду ам смо прав коли јајући се семсм зближења.

Осећама да ће премење уметности мод нас постетм систем тредминја. Сада смо матихли на сј нас њов= уметности им почели смо дз езпикујемс особености сиекот од с Мик меји су дошли в у исто време ми — # то чан на таквима шаремим концертима где се пред маме чижу трсте ности које на изглед не 64 д% стоје једна поред друге — с" дану јединствену идеју човечности моја пролази кроз све грене совјетске уметности, ФА "нижиии _ њених облика (лутке) до »најзншних (музика, рецитеција). Совјетска је уметност човечна; — ома мема у себи мичег демадемтисг, мичег таквог што 64 бестидно рушиве, магрћивало и понижавало човека, тражећи пре стега његожо пороке: »Гледеје м ом је мсти такаија Ома са ма руге чем људском, она у најразноврснијим облишиме, или епохама, или стиповима малази смо човечанско које сједињује шелокупну људсму уметност — у њихо«ој чисто совјетској митерпретацији у једму недељиву целину, »ја кастојим да мој балет, моје мисли изражене мгром одишу чозекољубљенх — говори Олга Лешкиска. Алм је сожјетска умет40ст врљо ратко сентимемталне. Лепештимска игра слепу девојку не траже-

совјеуске .

чежњу зз срећом. Совјетска уметност је оптимистичка у том смислу што умеће противуречности ову вољу за живот, овај нукутрашњи оптимизаме.

Совјетски уметници — сконцомтрисели Фу своје настуле на класичном прогре у. Могло би се очекивати да ће се мрте које су керектеристичне за саврежему оригиналну совјетску уметност же испољити при интрепретацији _ клесике. А сне зраче одасвуд, остежују се меочекивано ма нас, чек из Штргу(овог валцера, Изненеђује нас ширине чжуса и митерпретаторских могућности. Ту не постоји меки на пример једин'ствен Словенски превец. Сав позитивно што је створило мовечачство укључено

због тога што се у свему трожи и ис пољава око што је Лепешниска назва. ља чевечно, човекољубно.

— Мој живот — изже Опга Лепе-

оштиска — нераздвојно је ективом Великог позориш " чин и његовом балетском школом коју |

сем као девојка 1933. Подапачим: мој жињог је са когективом зет0 што

вам совјетског друштва, не могу де замислима своје постојање као уметнице и човека.

Дух и метода азспитања наше шкоге «рљо су поучим. Они су оправдали сва очекивење м у тешким годинама рата. У ЗА с« примеју аб ице м дечаЗи оде г година. Они ;

А формирање жовог уметничког, мего и човечјег ке- | ррантера зависи од школе. Ми ње одве-

а 4

„--авечерје. Доље неђе у котлини Сутјеске круже „лмтуни

од Савезника. Кружи те вијест око уморикх другоња, иде од једнога другоме и губи се у темном предвочерју, у маг уовитој немзајесмости.

Био сам мнтендант у Дјечјем дому. Деца ме стално зепитнују, пуна повјестења, „да ли ће бити бјелога кљеба и да пи ће бати сва три оброка“; а тен мајке, једне мзмучена жане, „да пи ћ

Ба љалијека“ за њиховог Иву Ман Ми шу

ја тада почињем да маштем, и им — лажем их. Губим се пагано у свома маштењу м пидим ситу, махрањеМу дјецу, обучену, веселу и румену;

Фидим мајке како се мграју се својом |

дјечицомо У том зеносу трже ме глас комењ

полази! — Тек теде се унест, Покрај меме промичу мршења, гладне, гопа дјеца — см мовн м кћери омих хероја, што се пробијају и крче пут ка слободи.

ну

сто св саплићем, изостанем, али мтан идем м достижам

М спокупше ма Вопгу, ока се није распа-

ОМЛАДИНА

Свест свучешћа у совјетском животу, припадења могежтиву улива се у душу ученика м кроз писмирсму ску оргамизашију. Без друштваног рода |

РУГОГ ГОСТО. | КИХ УМЕТНИКА 22222:

јељо дете — будућу игречиму и ера. | та, млам рејкоме Хоагодољ | седи саз че — од породице, мајке, (као што се | уаманих

Страна 5

; Изложба (фотографија 0 великом Отаџбинском рату Совјетског бавеза

| „Пете пола месеце трајала је у Ума

то често радилс у многим балезским шжолама Запада), Не! Култ породице, љубави према мајци који је уопулазм жео елеменат васпитања м у

комитета совјетске амладине,

Мој живот и моје васлитања оживљиђу ликове које стварам ма позорчиУ болету »Свејланан играм соа поинт Ванвик дни 19 тип зао што ми је Близаж сонјетски живот.

жуат

вез,

ка Светлача жини са својим оџем ма граници са суседном државом. За време очевог отсуства мепријатељ покушава де пробије у умутрашњост земље. Девојка ступе < њим у неједнаку борбу и побеђена је, Ипак стиже да запали своју кућицу м племен — сигнап прижуче граничаре.

Бело је тежшко да се то изрази сред ствима балета. Али испало је живо и добро, Класични балет је бис оад- допуњен средствима марактерне мгре.

Што де не играм, што да ув глумим, да пи је то ипамчно, или машто мово, емспериментално, спормо — мама микаде не интересује _ игра апстрактно. У свеки комад мастојим да умасем Меку (уисео, да мспричам _ игром а нечем људском, да изразим нашу веру у чо века, у људску пепоту, у срећу _ нашег постојења на свету, Човекољубље = ето то је оно што мене рухозоди завршила је Олга Лелешинске — свој причу м ми њићемо машта дз јој додамо. МЕ је живо им стално маше општеса совјетском културом. Оне за нас само израз смаге совјетског наро-

да већ м паброаторије где ми можемо

жао у сазкој доброј лабораторији м

школи да учимо, респревљемо, диску-

тујемо,

уговј

НОВИ УМЕТНИЧКИ ФИЛМ „НАЈЕЗДА“

Озга Лепештиска

нашу школу, Али дете код мес учи не само да жгра мего м да друштвено разумишње, да осећа сав живот, сва ње гоже стране, да постане чван колокти-

прао шкопског, а кроз њега члан Он више

завање такође и уметничко (наши учеају теорију м С у музиму) м стште средњо-

меткости, шкотско ебразовање. _ Код Па рано. поаа »прокаводставии редч, то јест

твују ма полоришним претстаовса Велнног позоришта м то ме само

тожбо фотог равно. о великом Бтеобн сжом рату Совјетског Сењезе м о зверстанма Немаца. Изложба није била велика, али дно шта је ма њој приказано +о је пресен једне епохе, спохе која ремито гововм, с једке стране, о томе како брутелни, како варварски могу постати једна војска и једек народ, који су задојени ресном мржњом. презире. њем стета што није њихово, који су од(ејемм у смеру пљачке, пишени салког људског морала м достојанства — м, с друге стране, како мирољубнњи граћент једне срећне земље бескрајним херсизмом бране соју земљу и своју слободу.

Виделм смо на изложби сведочанство немачке култура: умиштем манастир, позна! под имемом Нови Јерусалим, У граду Мстри, основан још 1654 године. Овде, где су се нежадо у гробној тиши ми преписивале старе цркесиз књиге, магомилали су они своју муницију м свој зват; разорен _ Јосифов-Вопокопамски мамастир, осмован још 1479, један од мемтара руске средњевеновне куптуре; спаљен Петерговски дворец, опљачкани дворац у Царском Селу, у Павловску

ита.

Видели смо кахо поштују уметност: крај града Клима, у кући — мулеју гле је мехада П. Мејнавскм. консоноњар „Пикову даму“ уредили су гаражу за

њестоцимле, з просторије су грејали музејским списима; уништили су Јасну Пољему Лава Толстаја, а летњиковац јаропољец, где је мехада жмево Пушкин, претворили су у — коњушницу.

Изложба нам је верно прикгзала борба код Стаљинграда, астопоља м сав ужес убиства м пљачке којим су хжитле-

вене армије) шеље редовно ма фромт бригаде у чиљу поучавања. У сестав брмтаде улазе режисери, хоровође м балетмајстори московсних о позориш

Пожодом дзадесетседмогодишњица Цое армије отсеж за еметерску уметост ЦДКА посљаа је ма тражење свих

" гурнизонских домова Црвене армије

вске хорде покрипе дитну Совјетску земљу.

Изложене су такође фотогозфије миотих тероја СССР, који су делом пожазапи меко се брани домовина. Да пм је то гардиски поручним Мартињемко, ми је је униформа сва изрешетана куршумима м који је за једму моћ нзбашмо Мемиа ма тримљест утврђених зежтома у фабрици "Црвени Октобар« или је те иммењерац Итан Колејкта, који је сом убио 173 китпероваџа или мижењерец на, жојм је у Стељимгољду створмо товњу школу учиштамо хмуперосазца ме ли ммоги други — сам су окм исти: упрубри м неустрешнем жеде со ју земљу

Било је много фотографија које при кезују живот цовемозрмејаца за вре~. бе. Најустелија је сме ма којој сте види тиха срећа поручника Лињине кад прима писмо бл жене: добио је сима! За тог сине, за сте те мове симоње борм се ом.

Алм, мајуспелији докуменат ма овој изложби биле су Фотографије које при казују младу Зоју Космодемјанску жереја СССР, ма њеном последњем путу, путу у смот. Зоја кије држтала пред сгроммим вешатиме. Она се окренуле маоолу м говорила. То су биле речи победе.

Не хоају треба стажано спомемути |едму межну фотографију Шађ „ плете зе појску“ Свамехо један од мајбољих радова. Селка бора ма старичимом пишу мзражова бригу за оне којима је намењено њемо депо. У хитрим те стима ове старице огледа се сав онај матор совјетских људи: рад, рад за побепу м за радост у миру м см

Ммого је пена жећ прошло ог борбе код Стаљмнготда, од смотм жероје Зеза дама велихе одбране. Али све је то још живо око мас, с маме, ничим смешах Зојим још мам пебли пред очима. а пази велика олбоаме родити су деме ветижог мапаља. Сада се ме сте миње Волга, мего Одра, М слике које смо гледали ма овој изложби само су јелен лес и оса фешизма м дитмог дм који бескрајно љубе своју голове 5 сжоју

о

ом.

ју масовним сцемама. Основа нашег ба-| 17 у за питања петског образовање Ке с балат, при С јели уколико са у ма реде _ нај-| из је пробно гледање новог у

| продуктивиији нон балет-мајстори у учење се уносе и ммога нова изра; боле' па

матинчког а „Нејезда“, мемом комаду добитника Стаљимск. граде Леонидо Леонова. Аутор сценарије је Б. Чирсков.

На платну се приказује живот мптог руског града, који је био злостављан од фашистичких зажојежача. Гледалац види совјетске људе — пламене патриоте, којм се света хитлеровским џелатима за њихова звсоства које су починили по руској земљи.

Филм је смимљем у Апте-Ати, Режирад га је режисер Аром. У мајкрећем времену филм „Најезда“ ће се прикааивати у биоскопима.

по истом

већ на њеном

шењу класике, развитку. У старијим разредима ученици до-

бијају им осмозне појмове социј мзужа.

Казала сем да је ученику његов колемтив необично близак, али м жалек|тињу који је састављем од деце такве |пемкотогија близам је и драг с свекм његов чпам. Пи деце се про| шанрила им за врео. | (ке рата. Мада је шкопа морвле да се

јалних

Отсек хуптуре Цемтралног дома Црње срмије послао је ма фронт поводом дведесетседмогодишњице Црвене армије око 100 хочивртних бригада. Међу њима су — бригаде московскик ажодемских позориште — великог им ма-

ла као многе уметничке школе у Западњој Европи под ударичма рата, већ се још више спојила у једму целину. И радост м жалост преживљавали су 6 заједмо. Навешћу такав пример: мејна

з

Мртам, спаљени домови окмтили су широм напаћену отаџбину мој. м је, војних њен — н осветник —

разговара

лог, драмског поз а, позоришта

Сов Бахтангова, бригаде московског консер-

| гимула је. то мољ

|Цела се школа са еспижим резуљева- на алербејџоиске — филлармочије њем понела према трагедији девојчи

Ја зивмекаа ни аромом сокове | дмле од тешке душевне депресије,

Као помоћ дмлетантским трупама Цевеме срмије ЦДКА (Центрелни дом Цр-

ме циљу. Не дем се Шваби, нећу ропстао, мећу се предати!

И сен ме сазлада. Зеспао сам не злажној земљи, у густој мепроходној шуњи, без пута, без спаса...

— Дижи се, друже — пробуди ме глас једне младо болкичарже, која јејбе изостала, — ето Нијемаца горе више нас,

Фа ме подиже лагано, а у мени

панели аса на та надао па ба ак аи ПЕЕ - УАММО. |шам де станем бопесном ногом — не

Он» предњи журе, одлазе. Ми сав ви |догу, Она ми додаде меки штеп и дрУзад Уук у: |жећи ња мспод руже, иретосмо полажо

— Ало њеза. . Аво интерни. ло | биаљсн.. Перо, Звонко Ши: | ГЗАЧНУ Пут нас је добио волио;

| Овуда су проште сље бригаде м болнице, Денле непријед! Напрежем још ма-

Ништа! Тишина, Мрак је толики да се не види ки пут куда се мдв.

мајлад нога не загрија. нла да прачекамо док други али, ми сто била последњи. Заштитни. | ~е ји; дно прошле, остали смо самим), — ми, Дречји дом, нигдје гласа де се

уља је била доста дугачке, мигдје тој кроје, Гледам ову младу другарицу, кеко им њежно им другарски помаже прм сичује. |песку, Чујем како дише тешко од умеНоћ их је прогутала. Сам хоће на- РА 85" то ома крије. Говорим [0] да пријед, али ја ма могу. Нога мм је теш- |У% ПУСТИ |ер већ могу сам да мдам. ка као челик. Нешто у њој зуји, печ | — Нека, друже, мека, могу ја још боли, Чујем гај већ одлазе. Губе се говорила је стелно. њихови глесо! Спободе м освета — лебдила су нам ци по а и Блату. те двије мисли у глави им давало нам Нејзад сам. Око мене ноћ — предајснаге м воље да направимо још меки мом, за мном, Пода мном и свуда, корак. да ноћ, Да ви да ноћим! — питам | Магла се већ дигла м почела да 01се — или да полагано кренем! Крећем, |хрива маше кретање. Хеубице су переБлато је велико. Једна мм мога упада, пе ваздух својом тутњавом, ометајући а другу тешко извлачим. Осјећем већ |"еш преља) преко Сугјеска. Добро смо како ми магриза раму. Шљапка |%е% видјели последње остатке колоне, ма издерани спањам м прљави завој у како гамижу с оне стране Супјеске. А хладној води. Идем м питам. Руке сам |са једног оближњег брежуљка ткао |= истурно напријед, пипајући зрам, а ноге |убитачном Фатром о штапскм тешким ммсем лијено извлачио. Дишем тешко, ле- |траљез наш прапаз. Његови повремени дени зној ме проби уларци потсјећали су ма усамљеног но-

ве моге.. Изабрак мало сувње мјесто |80" који кује завршавајући посао у и сједох, Дигао сам ботесну могу на дубокој моћи, док свуда кладе тишине

јан оближњи пењ и тако се одмара. | Чујемо већ брзу хуму Сутјеске. Та леЗе чудо једно, сјетих се тек сада да дена, махнита тоде удкинрема вепизам-

мисам гледам. Да, мм јуче мисам јео, стосним "о тепроходмим шумама и уским

Наједанпут допре глас: — Ка можт нека иде брже! — То за

км. прекјуче.. Али мисао ме држи, иде. | клисурања, штитила Нес је од гедних | о побједм, спободи, моси ме, вуче! фашиста својом жуном м галамом. Ме

ети смо несметано говорити на глас. јео је ишла у сусрвт напријотељу пркосећи му својом снагом им моћи. Хала ти наша моћна Супјеско! Пркоси оним оарачним резбојнициме својом љепотом = нашом смегом, Ти си неш Сими

и побједе!

Сишли смо њећ доље. Прелаза мије било, М на једној и на другој обали биво је доста рањеника и болничарки, ко|м су изостали, Видмо сам м кеш Дјечји дом, Стајали су на овој страни км нису могли напријед, Вода је ту биља брза и доста дубока. Чуо сам их гдје плачу. Мала пионири м измучене мајке тужио су гледали с оме стране Сутјеске. Зејо (4 поаносно једно по једно дјето, премда је и ом, као м ја, био „мгманам, без поло стопала пије: тоге. Његова љубза према тој дјеци натјерела га је упркос омог митраљеза, што тачно убада својим оштрицема у велове водт, де нх спасава, мзелечи ма кењун о људских злотвора,

Стајео сем на обали ове махнитв воде. Креј мене је било болничарка Зеторка м гледела у брзу воду, миспећи како ће да пређе, гледала је у моју могу и крмила свој поглед, јер мије вјережаља да ћу ја прећи са свзко великом раном, Наједенпут се чу крик:

Угледах како једног друга рањеника носи матица и пребацује га с кемена ња кемен, разбијајући та. Еко, већ се деви] Зегорка 2адрк

Онај несрећних ухвати се за једку другарицу, које [= баш тада пралозила преко воде. Улвети је м стеже је, док из није матица отиснула деље. 38горка крисну им зарази у воду према њима. Достиже их, Ухвата ону другарицу, Ф рањених опружи руне им ухва. ти Загоржу за плетемице. Она магуби ревмстежу и све троје покрену м пљусну један вал...

+

Сви су разрогечених очију постат ћи м нико није обраћео пажње на омај митраљез, који је пратио овај тох до-

3е- |

ЗГАРИШТА У НОЋИ

претучих зимема.

А ноћас!

Ноћас м курјаци заобипазе издалека згармшта — пин смртм, Само ја — мењаник ноћим

Зевапише сироте мајке м ситна

— Јњо, па нема никога да ил спесећ..

Тргох се. Д' сем немада пливао, фли седе!.. Под овим окопностимаћ..

Запливек не гледајући на раку, ме осарћући се ма камење, која ме је подмукло ударало у кољана, груди, теће. Стигох их најзад, Раширене руке, очи исколачене, уста занемјела — то су бием њихови Грозни изрази пред смрт. Шчепех их, не знам ни сам зошта м почех их тешком муком де мзвлочим. Алпи наједанпут чујем шуштање, зломобне хаубице и тех што инстинитивно св госмо главе, а смажма експлозија м буњ тиња воде мас зосу-.

Не знам шта је доцније бипо, семо се |сјећам да ме је Зејо водио навише према Зеленгори, Одмицеле су последње | колоне журна у густе шуме обромама Зеленгоре.

Весело јутарње сумце сушмло нас је,

рица ишли су нажнше полагано пламућа. јецај њихов је паозо наше срца,

Осаета ће доћи и смрт, сурова м тешка за оне тамо, ило се неми

сјецкао бих му слатко комад по комад удеса м газно могама у осветничком заносу.

Зегорке није било. Освртао сам се м гледао мепријед, али је мигдје није Најзад ми мспричаше да су видјели јед“ му могу, како је високо одлетјела у зреш са очим мвазем вода.

Цравма крш младе болничарне томмијешата са са зеленим _ валовнма махиите Сутјеске.

Истрежилане котоне рењенина, дјеце м мејки кретале се кораж по корам ние густим шумама. | Осљела је лебдиле | Сутјеск

Барм, мовембра 1944 ' УЖнка Гоархлотић

мад о клисурањи